Sutra je Đurđic: Slava mnogih Srba

Sutra je Đurđic: Slava mnogih Srba - greh je ovo uraditi

Izvor: Nportal/J. G.

15.11.2026

09:54

Dodaj Nportal kao svoj Google izvor

NA ovaj dan se ne radi ništa što iscrpljuje.

Iako nije crveno slovo, sutrašnji praznik ima svoj nepisani kodeks. Prema narodnom predanju, određene radnje na Đurđic mogu doneti nemir, bolest, pa čak i nesreću tokom cele godine.

1. Zabranjeni su teški i naporni poslovi

Na ovaj dan se ne radi ništa što iscrpljuje. Teški kućni poslovi, kopanje, nošenje tereta, sve se ostavlja po strani, jer se veruje da takvi poslovi donose zamor i nered u domu.

2. Lov je strogo zabranjen

Najpoznatije pravilo Đurđica tiče se lovaca. Veruje se da ko krene u lov na ovaj praznik može biti praćen nesrećom čitave godine. U danima koji uvode u zimu, ova zabrana bila je posebno duboka i u prošlosti se gotovo bez izuzetka poštovala.

3. Ništa se ne iznosi iz kuće

Od Đurđica pa sve do Svetog Mrate, u periodu Vučijih dana, iz doma se ne iznosi ništa: ni hrana, ni odeća, ni predmeti. Ovaj običaj povezuje se sa zaštitom ognjišta i verovanjem da onaj ko "iznese" nešto iz kuće može "izneti" i svoju sreću.

Pročitajte još

Slavimo Svete mučenike: Stradali zbog vere u Hrista

07:52

Slavimo Sv. Vrače: Molitva koja leči bolesne i čuva zdravlje

07:33

Otac Dejan: "Jedan deo kuće se ne kadi i u njemu se ne moli!"

12:58

Irinej Bulović operisan na onkologiji - na respiratoru je

09:18

4. Bez ručnog rada

Žene na Đurđic ne predu vunu, ne pletu, ne šiju. Isto se savetuje i krojačima i obućarima. U narodnom predanju, igle, konci i opanci tih dana treba da miruju kako bi se izbegao maler u narednoj godini.

5. Ne pere se veš

Pranje veša i tkanina takođe spada u zabrane. Ovaj običaj vezan je za verovanje da se na praznike ništa "ne ispira", kako se porodica ne bi našla u nevoljama.

Vučiji dani: Period kada se veruje da vukovi slušaju

Od 16. do 24. novembra traju Mratinci, ili Vučiji dani, period isprepletan strahopoštovanjem prema vuku, životinji koja je u srpskoj tradiciji simbol i opasnosti i zaštite. Sveti Mrata slavi se kao njegov zaštitnik, a u narodu se veruje da tih dana "obiđe sve domove" i posmatra ko poštuje pravila.

Ko ne poštuje običaje, prema starom verovanju, može se suočiti sa nevoljom koju simbolično donosi vuk, a najteži znak kazne je pojava "hromog vuka", kriveljana, najopasnijeg u narodnim predanjima.

Narodno predskazanje: Kakva će biti zima

Mratinci su oduvek bili ključ za predviđanje zime.

Ako je vreme maglovito – zima će biti promenljiva, vlažna i blaga.

Ako su dani vedri – očekuje se oštra, duga i hladna zima.

Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, koje su ljudi u nevolji prizivali, veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne.

Zato na taj dan treba izgovoriti ovu molitvu za mir u duši, za ljubav, zdravlje i sreću u domu i spas od svake nesreće i loše volje.

Molitva Svetom Georgiju

"Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije. Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče. Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija. Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari. Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži. Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo. Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne. Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi. Čuj glas napaćenog našeg roda, seti se srpskoga naroda. Da nam dušman više ne preti, pomozi nam Georgije Sveti".

(Espreso)