- Skloni se odavde! - govorila je Dalila.
- Neću - smejao se Filip.
- Nikada ti igračke neću oprostiti - nastavljala je.
- Podeli ljudima slatkiše - dodao je Car.
- Skloni se, nisu tu - smejala se.
- Znam da jesu, bar su prezle tu! - grlio je Car Dalilu.
- Nije tu, izađi! - vriskala je.
- Deniz, dođi, koji slatkiš hoćeš? - pitao je Car.
- Podelićemo sve sa dragim zadrugarima, pa ćeš plesati i skakati, radićeš sve što poželiš - zagrlio je Filip Dalilu.
- Hajde skloni se, pa mangupski uzimaj kada tebi pošalju - brecala se.
- Ovo je moj krevet - dodao je.
- Ti nećeš spavati u ovom krevetu veruj mi! Ustani! Voliš tu da spavaš, tu osećaš dom! - govorila je.
- Osećam zlo! - odbrusio je Filip.
- Ma*š g*vno jedno! Ti si me naterao da ih bacim! - zaplakala je.
- Kako sam te ja naterao? - pitao je Filip.
- Ti si me naterao! Sve ćeš dobiti, samo se skloni od mene! Sve sam čuvala! - vikala je u suzama.
- LJuta si - rekao je Car.
- Jesam, zbog svega što mi radiš! Zbog svega a toliko sam bila uz tebe!
- Ti ne umeš da razgovaraš sa mnom - rekao je Filip.
- Go*no jedno! Svaku igračku znam kada sam dobila i zašto, od počeka naše veze! - vikala je.
- Ispada da su ti mečke i igračke bitnije od reči koje izgovorimo! Da li smo mi normalni, nama je rijaliti isprao mozak. Sto puta sam ti rekao sloni se od svih, dosta imamo naših problema - govorio je Car.
- Ničije ja probleme nisam rešavala. Nemam ni jednu grešku sinoć, samo što ti nisam prišla. Nikoga nisam gledala sinoć, možda sam se samo obukla kako ne treba - pravdala se.
- Vidiš da izađem lud iz Kazina - govorio je Car.
- To je zbog para, a ne zbog toga što te je neko fizički dirao. Da jeste znaš da bi dobio mnogo više od mene - brecala se.
- Ne glumi samo, dosta mi je glumaca za ceo život - govorio je Car.
- Samo se skloni, ostavi me na miru - molila je Dalila.
- Kako nisi ovakva kada sam nervozan i kada ludim - dodao je.
- Neću ništa jesti sa tobom - viknula je Dalila.
- Ubi me glava kad se posvađam sa tobom - nervirao se Dalila.
- Sve si mi uništio, što si mogao da se uništi! Ne treba mi tvoje jelo, ništa! Znaš koliko su mi te igračke značile tokom naše veze! - grcala je Dalila.
- Pusti medveda, pusti slike - nastavio je.
- Nemoj ti meni pusti. Kada dođem ovde meni je sve lepo i šareno, meni znači - ponavljala je.
- Moram da slušam sve uvrede, i od tebe i od ovih ljudi! Sve ide po mojim leđima! Hvala Bogu meni niko ništa nije kupio... Tako si mi prebacivao i parfeme... Sve što si mi dao je samo da bi me pnizio. To si ti, ovo nije prvi put. Sad si našao i od podrške da mi bacaš stvari. Uzmi sve, boli me uvo više da se borim i da kačem - govorila je Dalila.
- Sad ćeš da kukaš zbog medveda - rekao je Filip.
- Da, kukaću! Uradila sam to jer si rekao da ćeš rasporiti sve! Glupača sam što nisam sve sklonila sa strane! - grcala je u suzama i dalje.
- Čak sam te i za Valentinovo molila za tog medveda, ti si tražio slatkiše. Išla sam kod Drveta da ti se borim za naočare od 500e a ti meni sve pobacao! U ovim uslovima sve znači! Eto koliko ti je stalo... - nastavljala je.
- Pričamo o glupostima - tužno je rekao Filip.
- Za mene ni jedna čestitka nije bila glupost, ni jedna slika. Sve si krenuo da cepaš - izjavila je Dalila.
- Sprečila si me. Samo najgore budiš u meni, kao da smao to hoćeš - pravdao se.
- Eto, najgora sam - nastavljala je da plače.
