Olaf Šolc je dobio nadimak “Šolcomat”, zbog svojih govora koji podsećaju na robota, pa je malo verovatno da je njegova harizma uticala na rast popularnosti.
Za razliku od dva glavna rivala, Armina Lašeta i Analene Berbok, ovaj šezdesettrogodišnji političar uspeo je da ne pravi greške tokom kampanje.
Početkom godine SPD se loše pozcionirao u anketama, pa su ga analitičari olako otpisali kao budućeg činioca vlade, zbog čega su mnogi iznenađeni najnovijim rezultatima.
Pročitajte još
Kao ministar finansija i vicekancelar Šolc je jedna od najuticajnijih političkih figura u Nemačkoj i jedini od tri kandidata koji je bio na mestu ministra.
Dok je bio na funkciji, često je opisivan kao pedantan, samouveren i ambiciozan i stekao je reputaciju fiskalno konzervativnog ministra.
Uprkos tome što je pristao da suspenduje nemačku "dužničku kočnicu" kako bi se sprečile strašne posledice pandemije koronavirusa, on je insistirao na povratku ove politike do 2023.
Šolcov oprezan pristup povremeno ga je vodio u marginalizaciju sopstvene radničke partije, koja je zanemarena na glasanju rukovodstva 2019. godine u korist dva relativno nepoznata levičara.
Ipak, u izbornoj kampanji se zauzeo za politiku SPD, protiveći se smanjenju poreza na bogatstvo koje su konzervativci obećali i podržavši povećanje minimalne zarade.
Rođen u Osnabriku, gradu na severnu Nemačke, u SPD je ušao kao tinejdžer. U početku je naginjao ka idealima levice, ali se uskoro okrenuo centrističkim idejama.
Nakon školovanja za advokata specijalizovanog za pitanja radnika izabran je za člana nacionalnog parlamenta 1998. Iste godine oženio se koleginicom iz SPD Britom Erns.
Dok je bio na mestu generalnog sekretara SPD 2002-2004, dobio je nadimak "robot" zbog svoje suvoparne, ali neumorne odbrane nepopularnih reformi rada svog idola, tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera.
Kao ministar rada u prvoj koalicionoj vladi Merkelove od 2007. do 2009. Šolc je pomogao da se spreče masovna otpuštanja tokom finansijske krize, ubeđujući firme da skraćuju radno vreme radnicima, dok im je država povećavala plate, a ova politika ponovo je primenjena tokom pandemije.
Kao desetogodišnji potpredsednik SPD, podržao je i dublju integraciju evrozone i veći doprinos Nemačke budžetu Evropske unije nakon Bregzita.
Šolc je priznao da on "nije neko ko bi mogao da se nazove emotivnim kad se radi o politici" a reputaciju mu je poboljšao i blizak odnos sa Angelom Merkel. Kancelarka je stala uz Šolca 2017. kada se suočio sa pozivima da podnese ostavku nakon nasiljnih protesta na samitu G20 u Hamburgu, kao i tokom nedavnog skandala u vezi sa kompanijom "Wirecard".
Ova firma, koja je nekada bila zvezda u usponu na nemačkoj sceni finansijskih tehnologija, bankrotirala je prošle godine, što je nazvano najvećim nemačkim poratnim računovodstvenim skandalom. Kao ministar finansija, Šolc je bio na udaru kritika jer nije upućivao na to da u kompaniji nešto nije u redu.
