Олаф Шолц је добио надимак “Шолцомат”, због својих говора који подсећају на робота, па је мало вероватно да је његова харизма утицала на раст популарности.
За разлику од два главна ривала, Армина Лашета и Аналене Бербок, овај шездесеттрогодишњи политичар успео је да не прави грешке током кампање.
Почетком године СПД се лоше позционирао у анкетама, па су га аналитичари олако отписали као будућег чиниоца владе, због чега су многи изненађени најновијим резултатима.
Прочитајте још
Као министар финансија и вицеканцелар Шолц је једна од најутицајнијих политичких фигура у Немачкој и једини од три кандидата који је био на месту министра.
Док је био на функцији, често је описиван као педантан, самоуверен и амбициозан и стекао је репутацију фискално конзервативног министра.
Упркос томе што је пристао да суспендује немачку "дужничку кочницу" како би се спречиле страшне последице пандемије коронавируса, он је инсистирао на повратку ове политике до 2023.
Шолцов опрезан приступ повремено га је водио у маргинализацију сопствене радничке партије, која је занемарена на гласању руководства 2019. године у корист два релативно непозната левичара.
Ипак, у изборној кампањи се заузео за политику СПД, противећи се смањењу пореза на богатство које су конзервативци обец́али и подржавши повећање минималне зараде.
Рођен у Оснабрику, граду на северну Немачке, у СПД је ушао као тинејџер. У почетку је нагињао ка идеалима левице, али се ускоро окренуо центристичким идејама.
Након школовања за адвоката специјализованог за питања радника изабран је за члана националног парламента 1998. Исте године оженио се колегиницом из СПД Бритом Ернс.
Док је био на месту генералног секретара СПД 2002-2004, добио је надимак "робот" због своје сувопарне, али неуморне одбране непопуларних реформи рада свог идола, тадашњег канцелара Герхарда Шредера.
Као министар рада у првој коалиционој влади Меркелове од 2007. до 2009. Шолц је помогао да се спрече масовна отпуштања током финансијске кризе, убеђујући фирме да скраћују радно време радницима, док им је држава повећавала плате, а ова политика поново је примењена током пандемије.
Као десетогодишњи потпредседник СПД, подржао је и дубљу интеграцију еврозоне и већи допринос Немачке буџету Европске уније након Брегзита.
Шолц је признао да он "није неко ко би могао да се назове емотивним кад се ради о политици" а репутацију му је побољшао и близак однос са Ангелом Меркел. Канцеларка је стала уз Шолца 2017. када се суочио са позивима да поднесе оставку након насиљних протеста на самиту Г20 у Хамбургу, као и током недавног скандала у вези са компанијом "Wirecard".
Ова фирма, која је некада била звезда у успону на немачкој сцени финансијских технологија, банкротирала је прошле године, што је названо највећим немачким поратним рачуноводственим скандалом. Као министар финансија, Шолц је био на удару критика јер није упућивао на то да у компанији нешто није у реду.
