Nedavni pad broja slučajeva znači da verojatno počinje period smirivanja pandemije koji se može okarakterisati kao "obuzdavanje" virusa, ali "to nije isto što i kraj pandemije", napisao je u Los Anđeles Tajmsu u februaru dr Erik Topol, profesor molekularne medicine na Istraživačkom institutu Strips u San Diegu.

- Kada državnici kažu da samo treba da nastavimo da živimo sa virusom i ukinemo sve restrikcije, ljudi to nažalost protumače kao znak da je pandemija gotova – zauvek - rekao je Topol i dodao da je takvo razmišljanje puka fantazija jer je moguće da ćemo se sa virusom boriti još mesecima i godinama.

Šta nas uči istorija

- Nedavna istorija pokazala nam je da pandemije mogu da potraju i po nekoliko godina. Pandemija "španskog gripa" iz 1918. trajala je tri godine, a njen četvrti talas iz 1920. za neke je američke gradove bio smrtonosniji od poznatijeg drugog talasa u 1918 - napisao je DŽon Beri, autor knjige "The Great Influenza: The Story of the Deadliest Pandemic in History".

Foto: Profimedia

 

 

Naučnici su nedavno počeli da proučavaju pandemiju "ruskog gripa" iz 1889. da bi našli naznake za to kako bi se trenutna pandemija kovida mogla razvijati jer sumnjaju da joj je uzročnik bio korona virus, a ne virus gripa.

- Postoje sličnosti između ovih dvaju pandemija. Ruska pandemija prvi put se pojavila u proleće 1889. na području današnjeg Uzbekistana. Proširila se svetom u tri talasa tokom tri godine - rekao je epidemiolog dr DŽordž Ruterford sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku. - Grip je specifična po tome što najteže pogađa vrlo mlade i stare ljude, dok je ruski grip "pogodio samo stare - dodao je Ruterford. Zanimljivo je da su simptomi specifični za pandemiju 1889. bili gubitak čula njuha i ukusa, kao i kod kovida-19.

U iscrpnom izveštaju Naučnika Haralda Brikoua, objavljenom prošle godine u časopisu Mikrobial Biotehnolodži, stoji da je delovalo da bi period povećanog broja smrtnih slučajeva vezanih za kovid-19 mogao da potraje i duže od pet godina. Pandemija iz 1889. u Englesku i Vels stigla je godinu posle i do 1892. uzrokovala velik broj smrti. Tokom iduće dve godine broj smrtnih ishoda je pao, ali je "i dalje bio znatno viši nego u vremenu pre pandemije."

Foto: D.Milovanović

 

 

- Iz ovih podataka može se videti da je ova pandemija, koja je nalik pandemiji kovida, trajala pet godina, što znači da bi nas kovid mogao mučiti i posle 2022. ako kampanje za vakcinisanje ne promene "prirodni" tok virusa - napisao je Brikou, dodajući da "zasad nije jasno hoće li tok događanja ove pandemije biti sličan onome od pre 140 godina."

- Važno je pomenuti i brojne razlike između pandemije ruskog gripa i pandemije kovida-19. Za trajanja 'ruske ' manje su se koristile maske, mere karantine bile su retke, a vakcine nedostupne.

Spremni za najgori scenario

- Još postoji mogućnost da virus mutira, postane opasniji i zaobiđe imunitet stvoren vakcinama i preboljevanjem - rekao je Topol. - Zato je važno biti spreman za najgori scenario, treba da nadziremo nove skokove u broju zaraženih, pratimo virus u otpadnim vodama, poboljšamo ventilacijske sisteme i stvorimo vakcinu za sve varijante virusa, napisao je Topol.

Zbog mogućih novih varijanti ključno je nastaviti s vakcinisanjem kako bi sprečili nastanak novih, mutiranih varijanti.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".