Ovaj veliki arhipastir rodi se u Solunu od roditelja bogatih. Svoju mladost do dvadesetpete godine provede u rodnome gradu, potom napusti dom roditeljski i svetski život i udalji se u Misirsku pustinju.
Pod rukovodstvom opitnoga duhovnika mladi Porfirije se tu zamonaši i provede pet godina. Onda poseti Svetu Zemlju u društvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima podvizavaše se u nekoj pešteri opet pet godina. No tada se raslabi u nogama te ne mogaše ići.
Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje. Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od neduga u nogama, te posta potpuno zdrav. Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti.
U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatični.
Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima.
Željenu potporu on i dobije. Idolski se hramovi zatvore, kumiri poruše i sazida krasna crkva sa trideset mermernih stubova.
Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu.
Upokojio se mirno 421. godine. Čudotvorac bio za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi.
Narodna verovanja kažu da se danas ne valja ništa raditi iglom i koncem.
Molitva koja svakome uliva hrabrost
Veruje se da molitva Svetom Porfiriju svakome uliva hrabrost i donosi neustrašivost, pa svi koje čekaju teške odluke i izbori za koje je potrebna hrabrost traba da mu se na današnji dan obrate ovim rečima:
“Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Porfirije, moli Hrista Boga da spase duše naše.”
