Takođe je poznat i kao ljubitelj ženskog roda, i veliki zavodnik. Stoga nesvakidašnje deluje njegova priča o tome kako su on i njegov prijatelj "pokupili" dve zgodne ženske u lokalu u kojem su nastupali, otišli sa njima u stan u Beogradu, a da pevač na kraju ipak nije vodio ljubav. NJegovu ispovest, objavljenu u rubrici "Baksuz strana" časopisa "Sabor" daleke 1999. godine prenosimo u celosti:
Pre dvadesetak i kusur godina, muzicirao sam na Ibarskoj magistrali, u bivšoj "Čergi". Sad je to moj motel "Era"! Ubijao sam se od posla. Pokojni Miša Radinović je bio vlasnik, moj gazda. Ponekad je umeo da me iznervira, da se naljuti na mene, da pripreti kako će on mene po g*zici. Ja sam mu uzvraćao i pakosno "obećavao" da će sve to jednog dana biti moje. I eto, postalo je...
Bio sam šef orkestra. Ženske su me prosto obožavale. Razumljivo, još tada sam bio poznat kao strašan švaler, kakav se retko sreće. Uz mene, pevao je i Dragiša Simić Runda iz Valjevske Mionice, pevač pokojnog Žarka Pavlovića Valjevca. I on je sjajno prolazio kod ženskog sveta. Bili smo strašan tandem.
Foto: Arhiva TV Novosti
Jedne noći, usred urnebesa koji smo redovno pravili, dođe naš drugar iz LJiga. Često je dolazio, ali te večeri... Došao je sa dve fantastične ženske. Zgodne, da ti pamet stane, prst da poližeš dok ih gledaš! Runda i ja počesmo da se vrtimo oko njih. NJima milo, uzvraćaju pažnju. U neko doba, naš drugar ustade. Kaže, mora u LJig, pa ako nama dvojici nije teško, da ih posle fajronta odvezemo kući, do Beograda. Kakva sreća! Pevali smo kao ludi, jedva čekajući fajront. Bakšiš je pljuštao kao kiša, džepovi nam postadoše tesni. Joj, kraj nikako da dođe. Raspomamili se gosti, pa nas ne puštaju da zaćutimo. Pretpostavljajući da nas čeka lud provod sa devojkama, bili smo još veseliji. U kratkim pauzama između dve pesme, došaptavali smo se: Al' će noćas biti kresanja!
Pročitajte još
Konačno, oko pola tri, objavimo fajront. More, i one kao da su jedva čekale! U to vreme, vozio sam već legendarnog "fiću". Potrpasmo se svo četvoro u njega i krenusmo. Runda mudro predloži: Idemo negde da bančimo!
- Kakvo bančenje? Bolje je da odmah idemo kod nas u gajbu! - odbrusi nam jedna od njih.
Foto: V. Danilov
Vozio sam, a samo što nisam leteo. Smešio nam se nezaboravan seks do besvesti, a šta čovek može lepše da poželi! Tako doletesmo do ulice "Sedmi juli" u centru grada. Stadosmo, uđosmo u visoku zgradu i ugurasmo se u lift. Već tu krenu vatačina. Vidim ja, ići će glatko, bez suvišne priče, muvanja i sličnih aktivnosti koje obično prethode seksu sa osobom koju vidiš prvi put u životu. Svi smo zadovoljno trljali ruke. Kad smo ušli u stan, one okrenuše ključ i ćušnuše ga negde. Ona što se pripila uz mene, ugura se u dnevnu sobu, a Runda i ona druga uleteše u drugu, valjda spavaću. Sav sam se tresao od želje i strasti.
Neki me đavo natera da pogledam u zid. Na njemu - slika. Joj, odvratna da odvratnija ne može biti. Orlušina sa kandžama i ogromnom kljunom. Nešto me preseče. Odjednom sam bio kao izduvan balon. Stropoštah se na otoman. A on jadan, star sto pedeset godina, sve su federi ispali, žice vire, da te Bog sačuva. Bi mi još gore. Zar u tako bezveznom okruženju da vodim ljubav? Ni mrtav! Joj, kad ženska navali na mene... Više mi nije bilo ni do čega. Videvši da sam kao pao sa Marsa, ona dreknu: - Skidaj se, švalerčino! Vreme je da j**eš!
Crni ja, kud ću. Skide se ona, zgodna riba, da ti pamet stane. Ne vredi, neće mi se. Samo kad bih mogao da zbrišem... Izjurih na terasu. Vidim, dole duboko, gore visoko, nemam gde. Padoh na onaj otoman i počeh da kukam. Setih se da me boli stomak! Ono dvoje u susednoj sobi su vrištali od zadovoljstva, a meni sve mučnije. Svašta je ženska pokušavala, izazivala me, vaćarila me, pretila mi, a ja ni da mrdnem. Sve na svetu bih dao da mogu da se izvučem. Smotao sam se u klupko, cvileo kao ker u kavezu, samo što nisam plakao. Vadio sam se na stomak, ali mi nije poverovala. Bilo mi je došlo da je bijem. Ali kud ću žensko da bijem, nikad u životu žensko čeljade nisam udario... Oko šest ujutru, kad je onim dvoma konačno bilo dosta, a valjda se i ovoj mojoj smučilo, smilova se da me ostavi na miru. Ona i njena drugarica skuvaše kafu. Kakva crna kafa, najradije bih otrova popio!
Foto: V. Danilov
A kada su otključale vrata, kao da me je sunce ogrejalo, kao da sam majku Radinu posle sto godina video! Bio je to jedan od najlepših trenutaka u mom životu. Badava ti zgodne ribe, spašavaj živu glavu! Izjurio sam iz tog ružnog stana kao metak. Za mnom je jurio Runda, ne shvatajući šta me je spopalo. Sjurio sam se stepenicama, na pamet mi nije palo da uđem u lift. Verovatno to deluje smešno, ali meni je izgledalo tragično. Prvi i jedini put u životu sam odbio ono što se ne odbija.
Čekao nas je moj lepi "fićica". Čim sam ušao, zaključao sam vrata. Ko zna šta onoj može da padne na pamet! Vozio sam kao lud. Odjednom, Runda povika: Crni Ero, gde su pare?
Kakve pare? Stavim ruku u džep, a on prazan! Svi su nam džepovi bili puni, padao je bakšiš nekoliko dana... Ženske su nas kao poslednje ovce "oplevile". Tad mi je stvarno pao mrak na oči, ali kad pomislih da sam se spasao... Runda se tresao od muke.
- Dobro, Runda, ti si j**ao, pa na**ao, ali ja, ni kriv, ni dužan, da ostanem bez kinte...
Kao i ja, i moj "fića" je svašta preživeo. Jednom, umalo da me u njemu ucmekaju! Vrlo često, njime sam razvozio društvo, kad zaglavim u mom motelu. Nisam mario za doba dana ili noći.
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 6. decembra 1999. godine. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
