Такође је познат и као љубитељ женског рода, и велики заводник. Стога несвакидашње делује његова прича о томе како су он и његов пријатељ "покупили" две згодне женске у локалу у којем су наступали, отишли са њима у стан у Београду, а да певач на крају ипак није водио љубав. Његову исповест, објављену у рубрици "Баксуз страна" часописа "Сабор" далеке 1999. године преносимо у целости:
Пре двадесетак и кусур година, музицирао сам на Ибарској магистрали, у бившој "Черги". Сад је то мој мотел "Ера"! Убијао сам се од посла. Покојни Миша Радиновић је био власник, мој газда. Понекад је умео да ме изнервира, да се наљути на мене, да припрети како ће он мене по г*зици. Ја сам му узвраћао и пакосно "обећавао" да ће све то једног дана бити моје. И ето, постало је...
Био сам шеф оркестра. Женске су ме просто обожавале. Разумљиво, још тада сам био познат као страшан швалер, какав се ретко среће. Уз мене, певао је и Драгиша Симић Рунда из Ваљевске Мионице, певач покојног Жарка Павловића Ваљевца. И он је сјајно пролазио код женског света. Били смо страшан тандем.
Фото: Архива ТВ Новости
Једне ноћи, усред урнебеса који смо редовно правили, дође наш другар из Љига. Често је долазио, али те вечери... Дошао је са две фантастичне женске. Згодне, да ти памет стане, прст да полижеш док их гледаш! Рунда и ја почесмо да се вртимо око њих. Њима мило, узвраћају пажњу. У неко доба, наш другар устаде. Каже, мора у Љиг, па ако нама двојици није тешко, да их после фајронта одвеземо кући, до Београда. Каква срећа! Певали смо као луди, једва чекајући фајронт. Бакшиш је пљуштао као киша, џепови нам постадоше тесни. Јој, крај никако да дође. Распомамили се гости, па нас не пуштају да заћутимо. Претпостављајући да нас чека луд провод са девојкама, били смо још веселији. У кратким паузама између две песме, дошаптавали смо се: Ал' ће ноћас бити кресања!
Прочитајте још
Коначно, око пола три, објавимо фајронт. Море, и оне као да су једва чекале! У то време, возио сам већ легендарног "фићу". Потрпасмо се сво четворо у њега и кренусмо. Рунда мудро предложи: Идемо негде да банчимо!
- Какво банчење? Боље је да одмах идемо код нас у гајбу! - одбруси нам једна од њих.
Фото: В. Данилов
Возио сам, а само што нисам летео. Смешио нам се незабораван секс до бесвести, а шта човек може лепше да пожели! Тако долетесмо до улице "Седми јули" у центру града. Стадосмо, уђосмо у високу зграду и угурасмо се у лифт. Већ ту крену ватачина. Видим ја, ићи ће глатко, без сувишне приче, мувања и сличних активности које обично претходе сексу са особом коју видиш први пут у животу. Сви смо задовољно трљали руке. Кад смо ушли у стан, оне окренуше кључ и ћушнуше га негде. Она што се припила уз мене, угура се у дневну собу, а Рунда и она друга улетеше у другу, ваљда спаваћу. Сав сам се тресао од жеље и страсти.
Неки ме ђаво натера да погледам у зид. На њему - слика. Јој, одвратна да одвратнија не може бити. Орлушина са канџама и огромном кљуном. Нешто ме пресече. Одједном сам био као издуван балон. Стропоштах се на отоман. А он јадан, стар сто педесет година, све су федери испали, жице вире, да те Бог сачува. Би ми још горе. Зар у тако безвезном окружењу да водим љубав? Ни мртав! Јој, кад женска навали на мене... Више ми није било ни до чега. Видевши да сам као пао са Марса, она дрекну: - Скидај се, швалерчино! Време је да ј**еш!
Црни ја, куд ћу. Скиде се она, згодна риба, да ти памет стане. Не вреди, неће ми се. Само кад бих могао да збришем... Изјурих на терасу. Видим, доле дубоко, горе високо, немам где. Падох на онај отоман и почех да кукам. Сетих се да ме боли стомак! Оно двоје у суседној соби су вриштали од задовољства, а мени све мучније. Свашта је женска покушавала, изазивала ме, ваћарила ме, претила ми, а ја ни да мрднем. Све на свету бих дао да могу да се извучем. Смотао сам се у клупко, цвилео као кер у кавезу, само што нисам плакао. Вадио сам се на стомак, али ми није поверовала. Било ми је дошло да је бијем. Али куд ћу женско да бијем, никад у животу женско чељаде нисам ударио... Око шест ујутру, кад је оним двома коначно било доста, а ваљда се и овој мојој смучило, смилова се да ме остави на миру. Она и њена другарица скуваше кафу. Каква црна кафа, најрадије бих отрова попио!
Фото: В. Данилов
А када су откључале врата, као да ме је сунце огрејало, као да сам мајку Радину после сто година видео! Био је то један од најлепших тренутака у мом животу. Бадава ти згодне рибе, спашавај живу главу! Изјурио сам из тог ружног стана као метак. За мном је јурио Рунда, не схватајући шта ме је спопало. Сјурио сам се степеницама, на памет ми није пало да уђем у лифт. Вероватно то делује смешно, али мени је изгледало трагично. Први и једини пут у животу сам одбио оно што се не одбија.
Чекао нас је мој лепи "фићица". Чим сам ушао, закључао сам врата. Ко зна шта оној може да падне на памет! Возио сам као луд. Одједном, Рунда повика: Црни Еро, где су паре?
Какве паре? Ставим руку у џеп, а он празан! Сви су нам џепови били пуни, падао је бакшиш неколико дана... Женске су нас као последње овце "оплевиле". Тад ми је стварно пао мрак на очи, али кад помислих да сам се спасао... Рунда се тресао од муке.
- Добро, Рунда, ти си ј**ао, па на**ао, али ја, ни крив, ни дужан, да останем без кинте...
Као и ја, и мој "фића" је свашта преживео. Једном, умало да ме у њему уцмекају! Врло често, њиме сам развозио друштво, кад заглавим у мом мотелу. Нисам марио за доба дана или ноћи.
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 6. децембра 1999. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
