Datum rođenja/smrti: 25.1.1981. - 16.10.2007.
Mesto rođenja: Prilep, Severna Makedonija
Najveći hitovi: "Igra bez granica", "Čija si", "Volim osmeh tvoj"...
Toše Proeski - talenat, dar od Boga, anđeoski glas. Osvajao je publiku gde god bi se pojavio. Na njegovim koncertima se uživalo, volelo i zaljubljivalo.
Sudbina i ritual pred nastupe
Toše je rođen u Prilepu, 25. januara 1981, a muzikom je počeo da se bavi kada je imao 16 godina. Prve nastupe je imao na festivalu mladih talenata "Melfest" u rodnom gradu.
Pročitajte još
Posle uspešnog debi albuma ozbiljniji ulazak na estradnu scenu najavio je drugim diskom "Sinot Božji" koji je objavio 2000. godine.
- Pratim sudbinu, put ka uspehu ili neuspehu, ono što mi je ta sudbina i namenila. Čovek treba da bude inspirisan, i molim Boga da mi ne uzme inspiraciju u vezi sa muzikom i inspiraciju u vezi sa životom. (Arhiv Borbe, TV Novosti)
Kada je napravio koncert u Sava centru 2001. godine, svima je postalo jasno da je rođena nova velika zvezda. NJegovo "sujeverje" i rituali pred nastup bili su povezani sa religijom:
- Pred izlazak na binu imam ritual - prekrstim se. (Arhiv Borbe, TV Novosti)
Poznata je priča kako je čitavu jednu sobu pretvorio u skladište medvedića koje je dobijao od obožavateljki. Kada više nije bilo mesta za njih, poklanjao ih je deci bez roditelja.
- Pokušavam da se borim protiv ljudske zlobe, neistine i drugih loših stvari koje su svakodnevica u našem životu, mada mi teško ide. Da imam veliku moć, makar i na kratko, učinio bih da nestane mržnja i zlo, da ljudi međusobno dele ljubav. (Arhiv Borbe, TV Novosti)
Jedan od najblistavijih trenutaka je odlazak na Evroviziju sa pesmom "Život" 2004, a prekretnica u njegovoj karijeri jeste momenat kada je svetlost dana ugledala pesma "Čija si" sa kojom je pobedio na Beoviziji 2003. godine.
Na Muzičkoj akademiji u Skoplju diplomirao je kao jedan od najboljih studenata. Engleski jezik je usavršavao kod Vilijama Rajlija, učitelja američkog pevanja i izgovora, koji je bio preofesor Lučanu Pavarotiju i Selin Dion.
Sarađivao je sa poznatim kompozitorima iz Severne Makedonije, Srbije, Hrvatske: Marinom Tucaković, Gligotom Koprovim, Kiretom Kostovim, Leontinom Vukomanović, Željkom Joksimovićem...
Od pevača je najviše sarađivao sa Tonijem Cetinskim, Antonijom Šolom, Karolinom Gočevom i Gocom Tržan. Snimio je u Londonu duet sa italijanskom pevačicom Đanom Nanini.
- Neostvarena želja mu je bila sa napravi koncert na stadionu Crvene Zvezde u Beogradu i da peva na najvećem italijanskom muzičkom festivalu "Sanremo" - otkrio je svojevremeno jedan od prijatelja Tošeta Proeskog, Steruli Šterjoski. (Arhiv Borbe, Pravda, 21.11.2007)
Nesebično je publici poklanjao svoju emocije i pesme. LJubav je bila njegov pokretač, a jednom je rekao:
- Samo da sam živ i zdrav, da moja porodica bude na okupu, da pravim dobre pesme i da me publika voli. Ništa mi više nije važno! (Arhiv Borbe, Blic, 17.10.2007.)
Druga velika ljubav bio mu je sport. Bavio se odbojkom i kik-boksom. Nikada se nije potukao, iz dna duše je prezirao nasilnike i lažljivce.
- Sebe bih devojci koja me ne poznaje opisao kao mladog čoveka koji se bavi muzikom i sportom, kao čoveka koji izbegava poroke, koji se trudi da bude što prirodniji. (Arhiv Borbe, TV Novosti)
Obožavao je klasičnu muziku i planirao je da se u budućnosti posveti operskom pevanju, neostvarena želja bila mu je milanska Skala.
Emotivni život i tajanstveni Toše kada voli
Strastven na sceni, strastven i u privatnom životu - takav je bio Proeski. Na pitanje kakav je Toše kad se zaljubi, najbolji odgovor je svojevremeno dao on sam:
- Kada sam zaljubljen, smiren sam i tajanstven. (Arhiv Borbe, TV Novosti)
Prvi put se zaljubio u osnovnoj školi u Kruševu. Bio je očaran drugaricom Despinom s kojom je godinama ostao dobar prijatelj.
U trećem razredu srednje škole, Toše se zaljubio u izvesnu Blagicu. Sa njom je bio u vezi pet godina. Kada je postao popularan, Blagica nije mogla da se nosi sa obožavateljkama, pa su odlučili da prekinu.
Proeski je potom upoznao srpsku rukometnu reprezentativku Andrijanu Budimir koja je igrala za hrvatsku "Podravku". Brzo su se razišli, ali su kasnije obnovili vezu.
Za sebe je govorio: "Možda sam malo mističan, zatvoren, uvek u nekom svom svetu, i, naravno ispunjen muzikom. Običan sam, skroman, posvećen porodici i prijateljima, vernik..." (Arhiv Borbe, Pravda, 6.9.2007)
Humanitarni rad
"Toše Proeski je svoju popularnost stekao ne samo neverovatnim vokalnim sposobnostima već i humanitarnim radom. Kao jedan od ambasadora snimio je za UNICEF pesmu 'Ovaj svet' za potrebe humanitarnih akcija za pomoć deci. Iz godine u godinu, kako je njegova popularnost rasla, održavao je sve više humanitarnih koncerata. Pomagao je gde god da je mogao, bilo da se radi o akcijama za decu sa posebnim potrebama, unapređenju obrazovnih mogućnosti dece širom Makedonije, bilo konkretnim akcijama za pomoć siromašnima. Poznato je da je u svom rodnom gradu Kruševu počeo izgradnju manastira." (Arhiv Borbe, Pravda, 26.1.2010.)
Vera u Boga
Poznat je kao veliki vernik. Bio je i u Izraelu. Jednom prilikom je izjavio:
- Verujem u Boga i želeo sam da vidim u šta zapravo verujem. Nekim ljudima se desi da im se razruši vera kada odu tamo (u Izrael), jer im ništa ne izgleda onako kako su zamišljali. A, meni se, naprotiv, vera učvrstila. Isus je razapet na krst zbog ljudi. Sebi bliskih ljudi. I danas dobre ljude i uspešne ljude njihovi bližnji razapinju na krst. To se svima nama dešava. I meni. Ali nisam razočaran. Naprotiv, smatram da je to u ljudskoj prirodi. Trudim se da im dam do znanja da ne treba da sledimo primer ljudi koji odskaču, oni bivaju razapeti. Umetnici, sportisti... Čekamo da se prvo proslave u svetu, pa tek onda mi ovde priznamo da su zaista nešto posebno. To se redovno dešava.
(Arhiv Borbe, Blic)
- Moj životni moto je: "Kako Gospod, niko ne e - sve je u Božjim rukama.“ (Arhiv Borbe, TV Novosti)
Tragična smrt
Proeski je poginuo je u saobraćajnoj nesreći u ranim jutarnjim časovima 16. oktobra 2007. na auto-putu Zagreb - Lipovac, blizu mesta Nova Gradiška. Prema nepotvrđenim informacijama, uzrok nesreće je bila neprilagođena brzina vozila. U vozilu su se nalazili Georgij Georgijevski, Toše Proeski i njegova menadžerka LJiljana Petrović. Veruje se da je Toše Proeski od siline udarca u kamion preminuo na licu mesta. Vozač Georgijevski je prošao sa težim telesnim povredama, dok je LJiljana Petrović imala lakše telesne povrede.
Vlada Severne Makedonije poslala je specijalan helikopter koji je preneo posmrtne ostatke Tošeta Proeskog, a sreda, 17. oktobar, proglašen je danom žalosti. Sahranjen je u Kruševu uz najveće državne počasti.
Mnoge javne ličnosti su sa velikom tugom i bolom prihvatile činjenicu da Tošeta više nema, pa je tako neposredno posle saobraćajne nesreće Željko Joksimović izjavio:
- Jako mi je teško da prihvatim vest da se tako nešto dogodilo. U šoku sam, ne mogu da verujem da Tošeta više nema. Bio je sjajan momak, i ne znam šta je Bogu zgrešio da mu se to desi. Bio je i lepo vaspitan i talentovan i odmeren. Svi mi znamo kakav je Toše bio. Sve što se očekivalo da neko mlad treba da ima da postane zvezda sjedinilo se u njemu. (Arhiv Borbe, Pravda, 17.10.2009.)
Toni Cetinski je dobro poznavao Tošeta Proeskog, a na vest o tragediji na auto-putu on je izjavio:
„Toše je bio čovek kakvog nikad pre nisam upoznao, imao je ljubavi i dobrote za sve. Bili smo toliko dobri da smo se zvali – bratko. Bez obzira na mladost, bio je mudar, skroman, drag i dobar. Otišao je prerano. Još ne mogu da verujem da ga nema. NJegova tragedija samo pokazuje onu stranu našeg posla koju ljudi ne vide i ne razumeju, kojima se sve rizicima izlažemo svaki put kada odlazimo na gažu.“ (Arhiv Borbe, Pravda, 17.10.2009.)
Proeski je posthumno dobio Orden zasluga za Makedoniju, memorijalni centar, most i spomenik. Proglašen je i za počasnog građanina Severne Makedonije.