Датум рођења/смрти: 25.1.1981. - 16.10.2007.
Место рођења: Прилеп, Северна Македонија
Највећи хитови: "Игра без граница", "Чија си", "Волим осмех твој"...
Тоше Проески - таленат, дар од Бога, анђеоски глас. Освајао је публику где год би се појавио. На његовим концертима се уживало, волело и заљубљивало.
Судбина и ритуал пред наступе
Тоше је рођен у Прилепу, 25. јануара 1981, а музиком је почео да се бави када је имао 16 година. Прве наступе је имао на фестивалу младих талената "Мелфест" у родном граду.
Прочитајте још
После успешног деби албума озбиљнији улазак на естрадну сцену најавио је другим диском "Синот Божји" који је објавио 2000. године.
- Пратим судбину, пут ка успеху или неуспеху, оно што ми је та судбина и наменила. Човек треба да буде инспирисан, и молим Бога да ми не узме инспирацију у вези са музиком и инспирацију у вези са животом. (Архив Борбе, ТВ Новости)
Када је направио концерт у Сава центру 2001. године, свима је постало јасно да је рођена нова велика звезда. Његово "сујеверје" и ритуали пред наступ били су повезани са религијом:
- Пред излазак на бину имам ритуал - прекрстим се. (Архив Борбе, ТВ Новости)
Фото: Милена Анђела
Позната је прича како је читаву једну собу претворио у складиште медведића које је добијао од обожаватељки. Када више није било места за њих, поклањао их је деци без родитеља.
- Покушавам да се борим против људске злобе, неистине и других лоших ствари које су свакодневица у нашем животу, мада ми тешко иде. Да имам велику моћ, макар и на кратко, учинио бих да нестане мржња и зло, да људи међусобно деле љубав. (Архив Борбе, ТВ Новости)
Један од најблиставијих тренутака је одлазак на Евровизију са песмом "Живот" 2004, а прекретница у његовој каријери јесте моменат када је светлост дана угледала песма "Чија си" са којом је победио на Беовизији 2003. године.
На Музичкој академији у Скопљу дипломирао је као један од најбољих студената. Енглески језик је усавршавао код Вилијама Рајлија, учитеља америчког певања и изговора, који је био преофесор Лучану Паваротију и Селин Дион.
Фото: Архив Борбе
Сарађивао је са познатим композиторима из Северне Македоније, Србије, Хрватске: Марином Туцаковић, Глиготом Копровим, Киретом Костовим, Леонтином Вукомановић, Жељком Јоксимовићем...
Од певача је највише сарађивао са Тонијем Цетинским, Антонијом Шолом, Каролином Гочевом и Гоцом Тржан. Снимио је у Лондону дует са италијанском певачицом Ђаном Нанини.
- Неостварена жеља му је била са направи концерт на стадиону Црвене Звезде у Београду и да пева на највећем италијанском музичком фестивалу "Санремо" - открио је својевремено један од пријатеља Тошета Проеског, Стерули Штерјоски. (Архив Борбе, Правда, 21.11.2007)
Несебично је публици поклањао своју емоције и песме. Љубав је била његов покретач, а једном је рекaо:
- Само да сам жив и здрав, да моја породица буде на окупу, да правим добре песме и да ме публика воли. Ништа ми више није важно! (Архив Борбе, Блиц, 17.10.2007.)
Друга велика љубав био му је спорт. Бавио се одбојком и кик-боксом. Никада се није потукао, из дна душе је презирао насилнике и лажљивце.
- Себе бих девојци која ме не познаје описао као младог човека који се бави музиком и спортом, као човека који избегава пороке, који се труди да буде што природнији. (Архив Борбе, ТВ Новости)
Обожавао је класичну музику и планирао је да се у будућности посвети оперском певању, неостварена жеља била му је миланска Скала.
Емотивни живот и тајанствени Тоше када воли
Страствен на сцени, страствен и у приватном животу - такав је био Проески. На питање какав је Тоше кад се заљуби, најбољи одговор је својевремено дао он сам:
- Када сам заљубљен, смирен сам и тајанствен. (Архив Борбе, ТВ Новости)
Први пут се заљубио у основној школи у Крушеву. Био је очаран другарицом Деспином с којом је годинама остао добар пријатељ.
У трећем разреду средње школе, Тоше се заљубио у извесну Благицу. Са њом је био у вези пет година. Када је постао популаран, Благица није могла да се носи са обожаватељкама, па су одлучили да прекину.
Проески је потом упознао српску рукометну репрезентативку Андријану Будимир која jе играла за хрватску "Подравку". Брзо су се разишли, али су касније обновили везу.
Фото: Архив Новости
За себе је говорио: "Можда сам мало мистичан, затворен, увек у неком свом свету, и, наравно испуњен музиком. Обичан сам, скроман, посвећен породици и пријатељима, верник..." (Архив Борбе, Правда, 6.9.2007)
Фото: Архив Борбе
Хуманитарни рад
"Тоше Проески је своју популарност стекао не само невероватним вокалним способностима већ и хуманитарним радом. Као један од амбасадора снимио је за УНИЦЕФ песму 'Овај свет' за потребе хуманитарних акција за помоћ деци. Из године у годину, како је његова популарност расла, одржавао је све више хуманитарних концерата. Помагао је где год да је могао, било да се ради о акцијама за децу са посебним потребама, унапређењу образовних могућности деце широм Македоније, било конкретним акцијама за помоћ сиромашнима. Познато је да је у свом родном граду Крушеву почео изградњу манастира." (Архив Борбе, Правда, 26.1.2010.)
Фото: Архив Борбе
Вера у Бога
Познат је као велики верник. Био је и у Израелу. Једном приликом је изјавио:
- Верујем у Бога и желео сам да видим у шта заправо верујем. Неким људима се деси да им се разруши вера када оду тамо (у Израел), јер им ништа не изгледа онако како су замишљали. А, мени се, напротив, вера учврстила. Исус је разапет на крст због људи. Себи блиских људи. И данас добре људе и успешне људе њихови ближњи разапињу на крст. То се свима нама дешава. И мени. Али нисам разочаран. Напротив, сматрам да је то у људској природи. Трудим се да им дам до знања да не треба да следимо пример људи који одскачу, они бивају разапети. Уметници, спортисти... Чекамо да се прво прославе у свету, па тек онда ми овде признамо да су заиста нешто посебно. То се редовно дешава.
(Архив Борбе, Блиц)
- Мој животни мото је: "Како Господ, нико не е - све је у Божјим рукама.“ (Архив Борбе, ТВ Новости)
Фото: Архив Борбе
Трагична смрт
Проески је погинуо је у саобраћајној несрећи у раним јутарњим часовима 16. октобра 2007. на ауто-путу Загреб - Липовац, близу места Нова Градишка. Према непотврђеним информацијама, узрок несреће је била неприлагођена брзина возила. У возилу су се налазили Георгиј Георгијевски, Тоше Проески и његова менаџерка Љиљана Петровић. Верује се да је Тоше Проески од силине ударца у камион преминуо на лицу места. Возач Георгијевски је прошао са тежим телесним повредама, док је Љиљана Петровић имала лакше телесне повреде.
Влада Северне Македоније послала је специјалан хеликоптер који је пренео посмртне остатке Тошета Проеског, а среда, 17. октобар, проглашен је даном жалости. Сахрањен је у Крушеву уз највеће државне почасти.
Фото: Танјуг/МИА/нв
Многе јавне личности су са великом тугом и болом прихватиле чињеницу да Тошета више нема, па је тако непосредно после саобраћајне несреће Жељко Јоксимовић изјавио:
- Јако ми је тешко да прихватим вест да се тако нешто догодило. У шоку сам, не могу да верујем да Тошета више нема. Био је сјајан момак, и не знам шта је Богу згрешио да му се то деси. Био је и лепо васпитан и талентован и одмерен. Сви ми знамо какав је Тоше био. Све што се очекивало да неко млад треба да има да постане звезда сјединило се у њему. (Архив Борбе, Правда, 17.10.2009.)
Фото: Архив Борбе
Тони Цетински је добро познавао Тошета Проеског, а на вест о трагедији на ауто-путу он је изјавио:
„Тоше је био човек каквог никад пре нисам упознао, имао је љубави и доброте за све. Били смо толико добри да смо се звали – братко. Без обзира на младост, био је мудар, скроман, драг и добар. Отишао је прерано. Још не могу да верујем да га нема. Његова трагедија само показује ону страну нашег посла коју људи не виде и не разумеју, којима се све ризицима излажемо сваки пут када одлазимо на гажу.“ (Архив Борбе, Правда, 17.10.2009.)
Проески је постхумно добио Орден заслуга за Македонију, меморијални центар, мост и споменик. Проглашен је и за почасног грађанина Северне Македоније.
