Od ruske invazije na Ukrajinu cene gasa rastu do rekordnih visina i jasno je da je stvarnost komplikovanija.
Iako su SAD sada najveći svetski proizvođač naftnih derivata, one su i najveći potrošač, a više od trećine tog obima se obavlja na globalnom energetskom tržištu, gde je Rusija drugi po veličini snabdevač.
Drugim rečima, iako SAD sada stavljaju više nafte i gasa u lonac globalne energije nego što uzimaju, na ukupnu mešavinu i dalje utiču drugi veliki faktori.
Kada sankcije Rusiji dovedu do naglog smanjenja ponude koja ide u lonac, bez smanjenja tražnje, onda cene rastu.
Prava energetska nezavisnost značila bi da SAD imaju svoj lonac, odvojen od ostatka sveta, koji bi zaštitio zemlju od ovih fluktuacija. Jedan od razloga zašto nije tako je taj što se stvarne stvari koje SAD izvoze razlikuju od onoga što uvoze.
Pročitajte još
Iako se „nafta“ obično odnosi na sirovu naftu, u globalnom energetskom kontekstu ono takođe uključuje mnoge rafinisane proizvode koji se prave od sirove nafte, kao što su benzin, dizel i gorivo za mlazne avione.
Tokom protekle decenije, SAD su bile glavna rafinerija u svetu, izvozeći više gotovih naftnih derivata nego što ih uvoze.
Veći razlog zašto SAD nemaju stvarnu energetsku nezavisnost je još jednostavniji: američka vlada nije direktno uključena u energetski posao kao što su druge države koje proizvode naftu.
Za razliku od Rusije ili Saudijske Arabije, koje imaju ogromne državne naftne kompanije koje se mogu usmeriti da pojačaju proizvodnju ili određuju cene, SAD su se odlučile da dozvole privatnim multinacionalnim kompanijama poput BP ili Ekkon da same odlučuju šta bi bilo najprofitabilnije.
SAD održavaju nacionalne strateške rezerve nafte od preko 575 miliona barela , iz kojih je predsednik Bajden nedavno pustio 30 miliona barela. SAD sagorevaju oko 18 miliona barela dnevno, piše Biznis Insajder.
Kako Robinson Mejer ističe u The Atlantic-u , taj aranžman znači da svako dodatno snabdevanje izvučeno iz američkih geoloških izvora neće direktno sniziti cene za američke potrošače. Umesto toga, biće prodat ponuđaču sa najvećom cenom na međunarodnom tržištu gde će umanjiti globalnu potražnju.
Foto: N.Skenderija
Uprkos tome, lobisti američke naftne industrije kažu da bi globalno energetsko tržište bilo u gorem položaju i da bi imalo više volatilnosti, da nije postojanog prisustva „američkog energetskog lidera“.
- Nije iznenađenje da Vladimir Putin koristi energiju kao oružje, ali kao iu Drugom svetskom ratu i drugim krizama, Amerika ima leđa Evrope, napisao je izvršni direktor Američkog instituta za naftu Majk Somers za Fortune .
S jedne strane, čini se da se divlja vožnja na međunarodnom tržištu nafte usporava, sa cenama koje su pale za otprilike 15 odsto u odnosu na njihov uznemirujući maksimum od prošle nedelje od 128 dolara – znatno ispod raspona od 150 do 200 dolara koji su neki analitičari predvideli.
S druge strane, cene nafte su i dalje povišene, a galon gasa košta više nego ikad u vreme kada veća povećanja troškova života grizu novčanike Amerikanaca.
Energetska nezavisnost počinje mnogo više da liči na energetsku međuzavisnost.
(Blic)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
