Položaj objekta izabran je posle opsežnih studija pri čemu se vodilo najviše računa o njegovom geostrateškom značaju. Osnovni zahtev bio je da se mora nalaziti u našoj geostrateškoj osnovici; dovoljno daleko u dubini teritorije koja se može dugotrajno i uspešno braniti, a ravnomerno udaljen od najvažnijih i najunosnijih strateških ciljeva i objekata, kako u zemlji, tako i van nje.
Kao što je već poznato, taktičko-tehničke osobine bile su impresivne: tri galerije za smeštaj 58 aviona međusobno su bile povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament i dodatnom galerijom sa strane, svodastog oblika sa oporcima širine 15,40 metara pri dnu i visine u temenu oko 10 metara.
Takođe, u njoj je bio stacioniran 117. lap (lovačko-avijacijski puk) sa 124. i 125. eskadrilom, naoružan tada najsavremenijim avionima MiG-21 različitih verzija i namena. Treća eskadrila bila je detaširana u Puli i služila je za obuku pilota
Foto: Jutjub printskrin/Croatia Infiltration
Ratna dejstva u periodu 1991-1995.
U jeku najveće krize, koja je prethodila ratnim sukobima, sa ovog aerodroma više puta je dejstovano. Tako su 17.8. 1991. godine dežurni avioni presreli helikoptere hrvatskog MUP RH koji su krenuli na intervenciju u Knin.
Pročitajte još
Najveći šok za javnost bio je incident koji se dogodio kada je pilot Emir Šišić oborio dva helikoptera Ujedinjenih nacija, u kojima su se nalazili Italijani i Francuzi. U ovom periodu aktivna je bila radarska stanica koja je bila u sastavu 51. bataljona VOJIN. Kada se JNA povukla, bataljon je premešten u Banja Luku. LJudstvo je ostalo oko šest meseci na Plješevici kako bi obučilo pripadnike VRSK i predalo im objekkat na stalnu upotebu. U tom cilju ljudstvo je iz Banja Luke u policijskim uniformama (zbog ogranicenja po odredbama koji se pridržavao UNPROFOR) odlazilo na vrh. Posle zaključka da obučavano ljudstvo neće moći da obavlja efikasno svoje zadatke i da tome nisu dorasli, odlučeno je da radarska stanica ostane u sastavu 51. b. VOJIN na teriotiriji RSK. Sa vrha Gola borbeno je dejstvovano po Bihaću i okolini, a i obratno u manjoj meri. Radarski položaj bio je aktivan do avgusta 1995. godine kada su, pri povlačenju, vojnici VRSK uništili položaje i opremu. Kasarna u Ličkom Petrovom selu služila je VRSK i u njoj je redovno služen vojni rok.
Foto: Arhiva Novosti
Sadašnje stanje
Uništavanjem i devastacijom objekta načinjena je neprocenjiva materijalna i velika ekološka šteta pa je svaka ideja o rekonstrukciji bilo kog obima ograničena nedostatkom potrebnih materijalnih sredstava. U neposrednoj blizini aerodroma nalazila se i linija razdvajanja pa je celo područje gusto minirano, a danas je pogodno za ilegalnu migraciju ljudi. Sama kasarna u Lickom Petrovom selu je pod nadzorom HV. Opština Bihać pokrenula je inicijativu da se pista na njenoj teritoriji iskoristi za otvaranje lokalnog aerodroma. 2007 nekolicina avanturista uputila se u Željavu i proverila kako stvari stojer danas. Željava je u potpunosti srušena i nema dela koji nije zahvatio plamen i eksplozije.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
