Положај објекта изабран је после опсежних студија при чему се водило највише рачуна о његовом геостратешком значају. Основни захтев био је да се мора налазити у нашој геостратешкој основици; довољно далеко у дубини територије која се може дуготрајно и успешно бранити, а равномерно удаљен од најважнијих и најуноснијих стратешких циљева и објеката, како у земљи, тако и ван ње.
Као што је већ познато, тактичко-техничке особине биле су импресивне: три галерије за смештај 58 авиона међусобно су биле повезане у облику слова М са продуженим средњим краком за регламент и додатном галеријом са стране, сводастог облика са опорцима ширине 15,40 метара при дну и висине у темену око 10 метара.
Такође, у њој је био стациониран 117. лап (ловачко-авијацијски пук) са 124. и 125. ескадрилом, наоружан тада најсавременијим авионима МиГ-21 различитих верзија и намена. Трећа ескадрила била је деташирана у Пули и служила је за обуку пилота
Фото: Јутјуб принтскрин/Цроатиа Инфилтратион
Ратна дејства у периоду 1991-1995.
У јеку највеће кризе, која је претходила ратним сукобима, са овог аеродрома више пута је дејстовано. Тако су 17.8. 1991. године дежурни авиони пресрели хеликоптере хрватског МУП РХ који су кренули на интервенцију у Книн.
Прочитајте још
Највећи шок за јавност био је инцидент који се догодио када је пилот Емир Шишић оборио два хеликоптера Уједињених нација, у којима су се налазили Италијани и Французи. У овом периоду активна је била радарска станица која је била у саставу 51. батаљона ВОЈИН. Када се ЈНА повукла, батаљон је премештен у Бања Луку. Људство је остало око шест месеци на Пљешевици како би обучило припаднике ВРСК и предало им објеккат на сталну употебу. У том циљу људство је из Бања Луке у полицијским униформама (због ограницења по одредбама који се придржавао УНПРОФОР) одлазило на врх. После закључка да обучавано људство неће моћи да обавља ефикасно своје задатке и да томе нису дорасли, одлучено је да радарска станица остане у саставу 51. б. ВОЈИН на териотирији РСК. Са врха Гола борбено је дејствовано по Бихаћу и околини, а и обратно у мањој мери. Радарски положај био је активан до августа 1995. године када су, при повлачењу, војници ВРСК уништили положаје и опрему. Касарна у Личком Петровом селу служила је ВРСК и у њој је редовно служен војни рок.
Фото: Архива Новости
Садашње стање
Уништавањем и девастацијом објекта начињена је непроцењива материјална и велика еколошка штета па је свака идеја о реконструкцији било ког обима ограничена недостатком потребних материјалних средстава. У непосредној близини аеродрома налазила се и линија раздвајања па је цело подручје густо минирано, а данас је погодно за илегалну миграцију људи. Сама касарна у Лицком Петровом селу је под надзором ХВ. Општина Бихаћ покренула је иницијативу да се писта на њеној територији искористи за отварање локалног аеродрома. 2007 неколицина авантуриста упутила се у Жељаву и проверила како ствари стојер данас. Жељава је у потпуности срушена и нема дела који није захватио пламен и експлозије.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
