Porodice, rodbina, prijatelji, komšije i kolege oprostili su se u selima kod Sokobanje, Aleksinca i Trgovišta od vrednih radnika koji su zarađujući hleb sa sedam kora doživeli trovanje smrtonosnim gasom. I dva dana posle tragedije među okupljenima neverica i muk koje su prekidali jauci i bolni krici članova porodica nastradalih rudara...
Najmlađi stradali Petar Petrović (31) sahranjen je u rodnom selu, Dugom Polju kod Sokobanje. Na poslednjem Petrovom ispraćaju sakupilo se celo selo. Od ranog jutra, u dopola završenu kuću Petrovića u ovom selu, dolazili su ljudi da podele tugu sa Petrovom suprugom Marijom, braćom Miroslavom i Stojanom, majkom Slađanom, dedom Tomom... Skamenjena lica na poslednjem Petrovom ispraćaju sve su govorila... Na poslednjem putu od kuće Petrovića do groblja, jecaji su pratili kovčeg u kojem je bilo Petrovo telo.
- Petar je za sobom ostavio suprugu Mariju i ćerke Katarinu i Krunu - kažu nam komšije. - Radio je najteži posao na svetu, ali ga je obavljao časno. Šta će sada supruga i ćerke bez njega...
Na seoskom groblju u Bobovištu kod Aleksinca, sahranjeni su kolege i prijatelji Bojan Stajić (34) i Branko Čokorilo (56).
Bojan je sahranjen u grobnici pored majke. Potresne scene oproštaja na groblju u selu kraj Aleksinca ne pamte ni najstariji stanovnici tog kraja. Tužna povorka stigla je iz Aleksinačkih rudnika, gde je Bojan živeo sa suprugom Draganom Jovanović i jednomesečnim sinom Lavom, na groblje u Bobovište, odakle su poreklom Bojanovi roditelji. Mladi rudar je ispraćen na večni počinak uz jecaje i jauke supruge i njene reči koje su parale srca.
- Kako ću bez tebe, gde sada da se vratim? Ne dole, ne dole - jecala je mlada žena dok su Bojanove kolege rudari spuštali sanduk u porodičnu grobnicu. Plakali su svi okupljeni rođaci, prijatelji, kolege i sveštenici koji su služili opelo.
Sanduk sa telom Branka Čokorila do večne kuće nosili su rudari sa kojima je donedavno radio. NJegovi prijatelji i komšije i u nedelju su govorili da još ne mogu da veruju da se takva tragedija dogodila tako dobrom čoveku, podsećajući da je prebegao tokom rata u Bosni gde je jedva izvukao živu glavu.
- Za vreme rata u Bosni došao je u naše selo sa bratom, koji je bio ranjen. Brzo se snašao, zaposlio u rudniku i oženio devojkom iz Bobovišta. Dobili su dve divne ćerke, radili, sredili kuću. Prošle godine je dobio unuka i, eto, dogodila se tragedija - rekao nam je jedan od Brankovih prijatelja.
U selu Radovnica, nadomak Trgovišta, tužna povorka ispratila je Branislava Zlatanovića (55). Po običajima ovog kraja, od Branislava su se najpre u porodičnoj kući oprostili njegovi najmiliji, a sahrana je obavljena na mesnom groblju, u 13 časova. Od Zlatanovića se oprostila i grupa njegovih kolega, rudara iz ovog kraja, koji su zaposleni u Aleksinačkom rudniku, u blizini rudnika "Soko".
Branislav Zlatanović je za sobom ostavio neutešne suprugu Srbicu i dve odrasle kćeri. Posle kratkotrajnog rada u nekadašnjoj fabrici obuće "Koštana" u Vranju, Zlatanović je gotovo čitav svoj radni vek, dvadeset godina, proveo u rudniku "Soko". Pokojni Branislav nije bio jedini rudar u porodici. NJegov brat se takođe bavio ovim poslom do penzije, a sada kao rudari rade i njegova dvojica sinova, Branislavovi bratanci.
I na groblju u selu Subotinac kraj Aleksinca, okupio se veliki broj meštana da se oproste od Nenada Trivunca (37). Na večni počinak ispratili su ga supruga Sanja, majka Slavica, otac Dragan, brat Predrag... Nenadova majka Slavica grlila je svoga sina poslednji put... Plakala je, proklinjala zlu sudbinu, njene bolne reči odjekivale su grobljem. U jednom trenutku joj je pozlilo, a pomoć joj je ukazala ekipa Hitne pomoći... Supruga Sanja u suzama, nema od bola, grčevito je stezala sliku Nenada, koga su na večni počinak ispratili i fudbaleri lokalnog kluba.
Najstarijeg stradalog rudara Bratislava Živkovića (59), na večni počinak, na groblju u Jasenju kod Aleksinca, ispratila je povorka duga čitav kilometar.
Supruga Slađana, deca Nikola, Tamara i Sandra, brat Tomislav i brojna druga rodbina, prijatelji i kolege došli su da se oproste od Brace, kako su ga zvali, kojeg je od penzionisanja delilo samo mesec dana. NJegov stariji brat Tomislav kaže da su za protekla tri dana, otkako su čuli najcrnju vest, isplakali sve suze i ostali bez glasa.
Rudar Darko Zlatković (43) sahranjen je na Novom groblju u svom rodnom Aleksincu, a njegov kolega iz smena Radovan Grujić (47) na seoskom groljbu u Žitkovcu. Majke Anka i Desanka bile su neutešne, a za obe još veći žal je bio što im se sinovi nisu ženili i što majkama za utehu nisu ostavili potomke.
Kapela na Novom groblju u Aleksincu bila je pretesna da primi sve koji su došli da se oproste od Darka. Kolege u svečanim rudarskim odelima odali su mu poslednju počast. Lica rudara, iako su navikli na muku, skamenila su se pored Darkovog odra.
- Vidite li koliko je ljudi ovde, to dovoljno govori kakav je ljudina bio naš Darko. Nikada ga nećemo zaboraviti jer smo proveli s njim u rudniku dve decenije, delili smo naš hleb sa sedam kora i retke trenutke opuštanja - pričaju rudari.
Majka Anka ne može da se pomiri sa sudbinom. Rudarske tragedije je prate od 1998. kada je suprug Dragoljub jedva preživeo nesreću takođe u ovom rudniku. Strepela je svaki dan kada su joj sinovi Darko i Dalibor silazili u utrobu zemlje, ali se ovako strašnoj sudbini nije nadala.
Tužna povorka dva sata je putovala od kuće rudara Radovana Grujića do seoskog groblja. Celo selo je krenulo da ga isprati, bili su tu i kolege rudari sa kojima je tek počeo da deli rudarski hleb. Radovan se u rudniku zaposlio novembra prošle godine.
- Sine, trebalo je majka svadbu da ti sprema, a ti me ostavi - naricala je majka Desanka za sinom Radovanom koji joj se u petak nije vratio iz treće smene.
Otac Petronije došao je u invalidskim kolicima da se oprosti od sina, jer je zbog bolesti ostao nepokretan. Brat Vojkan ne zna koga prvo da teši, oca ili majku, a i sam neutešan zbog gubitka starijeg brata...
KOMEMORACIJA SUTRA U ALEKSINCU
OPŠTINA Aleksinac organizuje u ponedeljak u 12 časova komemoraciju povodom smrti svojih sugrađana rudara. Komemoracija će se održati u Centru za kulturu.