Породице, родбина, пријатељи, комшије и колеге опростили су се у селима код Сокобање, Алексинца и Трговишта од вредних радника који су зарађујући хлеб са седам кора доживели тровање смртоносним гасом. И два дана после трагедије међу окупљенима неверица и мук које су прекидали јауци и болни крици чланова породица настрадалих рудара...
Најмлађи страдали Петар Петровић (31) сахрањен је у родном селу, Дугом Пољу код Сокобање. На последњем Петровом испраћају сакупило се цело село. Од раног јутра, у допола завршену кућу Петровића у овом селу, долазили су људи да поделе тугу са Петровом супругом Маријом, браћом Мирославом и Стојаном, мајком Слађаном, дедом Томом... Скамењена лица на последњем Петровом испраћају све су говорила... На последњем путу од куће Петровића до гробља, јецаји су пратили ковчег у којем је било Петрово тело.
- Петар је за собом оставио супругу Марију и ћерке Катарину и Круну - кажу нам комшије. - Радио је најтежи посао на свету, али га је обављао часно. Шта ће сада супруга и ћерке без њега...
На сеоском гробљу у Бобовишту код Алексинца, сахрањени су колеге и пријатељи Бојан Стајић (34) и Бранко Чокорило (56).
Фото: Новости
Бојан је сахрањен у гробници поред мајке. Потресне сцене опроштаја на гробљу у селу крај Алексинца не памте ни најстарији становници тог краја. Тужна поворка стигла је из Алексиначких рудника, где је Бојан живео са супругом Драганом Јовановић и једномесечним сином Лавом, на гробље у Бобовиште, одакле су пореклом Бојанови родитељи. Млади рудар је испраћен на вечни починак уз јецаје и јауке супруге и њене речи које су парале срца.
- Како ћу без тебе, где сада да се вратим? Не доле, не доле - јецала је млада жена док су Бојанове колеге рудари спуштали сандук у породичну гробницу. Плакали су сви окупљени рођаци, пријатељи, колеге и свештеници који су служили опело.
Сандук са телом Бранка Чокорила до вечне куће носили су рудари са којима је донедавно радио. Његови пријатељи и комшије и у недељу су говорили да још не могу да верују да се таква трагедија догодила тако добром човеку, подсећајући да је пребегао током рата у Босни где је једва извукао живу главу.
Фото: Новости
- За време рата у Босни дошао је у наше село са братом, који је био рањен. Брзо се снашао, запослио у руднику и оженио девојком из Бобовишта. Добили су две дивне ћерке, радили, средили кућу. Прошле године је добио унука и, ето, догодила се трагедија - рекао нам је један од Бранкових пријатеља.
У селу Радовница, надомак Трговишта, тужна поворка испратила је Бранислава Златановића (55). По обичајима овог краја, од Бранислава су се најпре у породичној кући опростили његови најмилији, а сахрана је обављена на месном гробљу, у 13 часова. Од Златановића се опростила и група његових колега, рудара из овог краја, који су запослени у Алексиначком руднику, у близини рудника "Соко".
Фото: Новости
Бранислав Златановић је за собом оставио неутешне супругу Србицу и две одрасле кћери. После краткотрајног рада у некадашњој фабрици обуће "Коштана" у Врању, Златановић је готово читав свој радни век, двадесет година, провео у руднику "Соко". Покојни Бранислав није био једини рудар у породици. Његов брат се такође бавио овим послом до пензије, а сада као рудари раде и његова двојица синова, Браниславови братанци.
Фото: Новости
И на гробљу у селу Суботинац крај Алексинца, окупио се велики број мештана да се опросте од Ненада Тривунца (37). На вечни починак испратили су га супруга Сања, мајка Славица, отац Драган, брат Предраг... Ненадова мајка Славица грлила је свога сина последњи пут... Плакала је, проклињала злу судбину, њене болне речи одјекивале су гробљем. У једном тренутку јој је позлило, а помоћ јој је указала екипа Хитне помоћи... Супруга Сања у сузама, нема од бола, грчевито је стезала слику Ненада, кога су на вечни починак испратили и фудбалери локалног клуба.
Најстаријег страдалог рудара Братислава Живковића (59), на вечни починак, на гробљу у Јасењу код Алексинца, испратила је поворка дуга читав километар.
Фото: Новости
Супруга Слађана, деца Никола, Тамара и Сандра, брат Томислав и бројна друга родбина, пријатељи и колеге дошли су да се опросте од Браце, како су га звали, којег је од пензионисања делило само месец дана. Његов старији брат Томислав каже да су за протекла три дана, откако су чули најцрњу вест, исплакали све сузе и остали без гласа.
Рудар Дарко Златковић (43) сахрањен је на Новом гробљу у свом родном Алексинцу, а његов колега из смена Радован Грујић (47) на сеоском грољбу у Житковцу. Мајке Анка и Десанка биле су неутешне, а за обе још већи жал је био што им се синови нису женили и што мајкама за утеху нису оставили потомке.
Фото: Новости
Капела на Новом гробљу у Алексинцу била је претесна да прими све који су дошли да се опросте од Дарка. Колеге у свечаним рударским оделима одали су му последњу почаст. Лица рудара, иако су навикли на муку, скаменила су се поред Дарковог одра.
- Видите ли колико је људи овде, то довољно говори какав је људина био наш Дарко. Никада га нећемо заборавити јер смо провели с њим у руднику две деценије, делили смо наш хлеб са седам кора и ретке тренутке опуштања - причају рудари.
Мајка Анка не може да се помири са судбином. Рударске трагедије је прате од 1998. када је супруг Драгољуб једва преживео несрећу такође у овом руднику. Стрепела је сваки дан када су јој синови Дарко и Далибор силазили у утробу земље, али се овако страшној судбини није надала.
Тужна поворка два сата је путовала од куће рудара Радована Грујића до сеоског гробља. Цело село је кренуло да га испрати, били су ту и колеге рудари са којима је тек почео да дели рударски хлеб. Радован се у руднику запослио новембра прошле године.
Фото: Новости
- Сине, требало је мајка свадбу да ти спрема, а ти ме остави - нарицала је мајка Десанка за сином Радованом који јој се у петак није вратио из треће смене.
Отац Петроније дошао је у инвалидским колицима да се опрости од сина, јер је због болести остао непокретан. Брат Војкан не зна кога прво да теши, оца или мајку, а и сам неутешан због губитка старијег брата...
КОМЕМОРАЦИЈА СУТРА У АЛЕКСИНЦУ
ОПШТИНА Алексинац организује у понедељак у 12 часова комеморацију поводом смрти својих суграђана рудара. Комеморација ће се одржати у Центру за културу.
