Otkrivena na granici Čilea i Argentine 1999. godine, 500 godina stara mumija devojčica Inka, poznata kao LJuljailjako devojka, bila je jedno od troje dece Inka koja su žrtvovana u okviru prakse poznate kao capacocha ili qhapaq hucha.
Smatra se da su najbolje očuvana tela iz perioda Inka upravo takozvana LJuljailjako deca koja su izložena u muzeju u Salti u Argentini. Ova deca su mračni podsetnik na nasilnu prošlost. I, kao što su kasnija otkrića pokazala, 500 godina stara mumija devojčice i dvoje druge dece bili su opijeni drogom i alkoholom pre nego što su ubijeni.
Ovo je tužna, ali istinita priča o devojci LJuljailjako i njenim sapatnicima — koji će zauvek ostati mladi.
Kratak život devojke LJuljailjako
LJuljailjako devojka je verovatno imala ime, ali ono je izgubljeno u vremenu. Iako je nejasno koje je tačno godine živela - ili koje godine je umrla - jasno je da imala negde između 11 i 13 godina kada je žrtvovana.
Pročitajte još
Živela je u vreme vrhunca Carstva Inka, od kasnog 15. do početka 16. veka. Kao jedna od najpoznatijih pretkolumbovskih imperija u Americi, Inke su živele na Andskim planinama.
Kako bi saznali više o njoj, i otkrili šta je jela, šta je pila i kako je živela, naučnici su testirali vlasi njene kose. Testovi su dali zanimljive rezultate. Naučnici su otkrili da je LJuljailjako devojka najverovatnije odabrana za žrtvovanje oko godinu dana pre smrti.
Testovi su takođe otkrili da je devojčica u organizmu imala povišeno prisutvo alkohola i koke — korena biljke koja se danas prerađuje za kokain. Inke su verovatno verovale da joj tako omogućavaju bolju komunikaciju sa bogovima.
"Sumnjamo da je devojka bila jedna od akla, ili izabranih žena, biranih u vreme puberteta da žive daleko od društva, zajedno sa sveštenicama", rekao je arheolog Endrju Vilson sa Univerziteta u Bredfordu.
Životi dece LJuljailjako
Iako se uticaj Inka na južnoameričko društvo oseća do danas, stvarna vladavina carstva bila je kratkog veka. Prvi znci o postojanju Inka pojavi li su se 1100. godine nove ere, a poslednje Inke je pokorio španski kolonijalista Francisko Pizaro 1533. godine.
NJihov život su u velikoj meri dokumentovali španski osvajači, koji su opisali njihovu praksu žrtvovanja dece.
Otkriće LJuljailjako devojke bilo je zapanjujuće, ali realnost je da je ona zapravo bila jedno od mnogo dece koja su žrtvovana u regionima Srednje i Južne Amerike. Žrtvovanje dece, u stvari, bilo je uobičajeno među kulturama Inka, Maja, Olmeka, Asteka i Teotivakan.
I dok je svaka kultura imala svoje razloge za žrtvovanje dece — a uzrast dece varirao je od ranog detinjstva do ranih tinejdžerskih godina — glavni povod bio je umirivanje raznih bogova.
U kulturi Inka, žrtvovanje dece bio je ritual koji se često izvodio kako bi se sprečile prirodne katastrofe (kao što su glad ili zemljotresi) ili da bi se obeležile važne prekretnice u životu Inka. Tim povodom, ono najvrednije što imaju, darivali su bogovima.
Godine 1999, Johan Rajnhard iz društva Nacionalna Geografija otišao je sa svojim timom istraživača na vulkan LJuljailjako u Argentini da traži mesta na kojima su Inke vršile obred žrtvovanja. Tokom putovanja naišli su na tela devojke iz LJuljailjako i još dvoje dece — dečaka i devojčice — koji su imali oko četiri ili pet godina.
Ali Inke su najviše cenile "device". "Prema onome što znamo iz španskih hronika, birane su posebno privlačne ili nadarene žene. Inke su zapravo imale osobu koja je tražila te mlade žene koje bi zatim bile odvedene od osvojih porodica", rekla je dr Ema Braun sa Univerziteta Bredford, koja je bila deo tima istraživača koji je analizirao tela kada su otkrivena.
Analiza je dala još jedan zanimljiv rezultat: deca nisu nasilno ubijana.
Nije bilo znakova straha — bolnih grimasa ili znakova da je devojka povraćala niti vršila nuždu u svetilištu — miran izraz njenog lica sugeriše da njena smrt nije bila bolna, barem ne na samom kraju.
Čarls Staniš, sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA), ima drugačiju teoriju o tome zašto LJuljailjako devojka nije imala izraz bola na licu: zato što su je droga i alkohol umrtvili. "Neki bi rekli da je u ovom kulturnom kontekstu ovo bila humana akcija", rekao je on.
Iskopavanje LJuljailjako devojke i još dvoje dece, izazvalo je nezadovoljstvo među domorodačkim stanovništvom Argentine. Rohelio Guanuko, lider Udruženja domorodaca Argentine (AIRA), rekao je da domorodačke kulture u toj oblasti zabranjuju ekshumaciju i smatra da je izlaganje dece u muzeju ravno "cirkusu".
Uprkos njihovim protestima, LJuljailjako devojka je zajedno sa dečakom i devojčicom 2007. premeštena u Muzej arheologije, gde je i danas izložena.
(Nacionalna geografija)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
