U zgradi nekadašnjeg Ratničkog doma, koji se nalazi na uglovima Ulice Braće Jugović, Francuske, Simine i Ulice Emilijana Josimovića, tokom nemačke okupacije Beograda, bilo je smešteno sedište Gestapoa, odnosno središte Operativne grupe Policije bezbednosti i službe bezbednosti (nem. Einsatzgruppe Sicherheitspolizei und Sicherheitsdienst, skraćeno Einsatzgruppe Sipo und SD), na čijem je čelu bio SS-pukovnik Vilhem Fuks (nem. Wılhem Fuchs). Operativna grupa je imala šest odseka i direktno je bila podređena Glavnoj upravi za bezbednost Rajha u Berlinu ( skr. RSHA). U njenoj službi je bilo oko sto oficira, uglavnom iz SS jedinica, službenika, tumača i drugih specijalista. Glavna funkcija je bila suzbijanje političkih i ideoloških protivnika Trećeg Rajha, pre svega Jevreja i Roma.
Delatnost ove institucije su bile i kategorisanje uhapšenika i odabiranje talaca za masovna streljanja. U njenu nadležnost je spadala i organizacija logora, čiju su upravu činile specijalni odredi (nem. SS-Sonderkommando). Na raspolaganju su imali i kvinslinšku Specijalnu policiju. U drugoj polovini januara 1942. godine, u okviru reogranizacije nemačke okupacione i srpske kvislinške uprave u Srbiji, celokupna struktura Operativne grupe skoncentrisana je u ruke novoimenovanog Zapovednika policije bezbednosti i službe bezbednosti (nem Befehshaber der Sipo und SD), SS-pukovnika Emanuela Šefera (nem. Emanuel Schäfer). Uz njega je uspostavljena i funkcija Zapovednika polcije poretka (Befehlshaber der Ordnungspolizei). Tu funkciju obavljao je potpukovnik Andreas Maj . Ove dve funkcije su direktno podređene novoustanovljenom nadleštvu Višeg vođe SS i policije, odnosno SS generalu Augustu fon Majsneru, koji će na toj funkciji ostati sve do marta 1944. godine.
Foto: Profimedia
Okosnica aparata bio je njegov IV, odnosno Gestapo ili Tajna državna policija. Načelnik tog odseka bio je SS major, Bruno Zatler. Pod njegovim rukovodstvom, bilo je nekoliko referata: za Komunističku partiju Jugoslavije i Narodno-oslobodilački pokret, za Jugoslovensku vojsku u otadžbini (ravnogorski četnički pokret), za masone, za rusku emigraciju i za Jevreje (poznat i kao referat IV B4), na čijem se čelu nalazio SS-poručnik Fric Štrake. Gestapo je rukovodio interniranjem jevrejskih i romskih žena i dece u logor Sajmište.
Foto: V. Danilov
U podrumu zdanja u Ulici braće Jugović 19 bio je smešten jedan od dva zatvora Gestapoa u Beogradu, pri čemu je zatvor u Ratničkom domu bio manjeg kapaciteta. Taj zatvor nije sačuvan u izvornom obliku, jer su nakon Drugog svetskog rata njegove prostorije adaptirane u biblioteku Doma vojske, kao i enterijer prostorija koje je koristio Gestapo
Pročitajte još
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
