Vikinzi su bili dobro poznati kao istraživači, trgovci i ratnici. Mnoge, nordijske sage govore o epskim putovanjima, a etimološke studije daju uvid u njhov život u zemljama u koje su putovali i nastanili ih.
Arheološki dokazi otkrivaju zapise o oružju i oklopima sa kojima su se borili. Ali ono što često o Vikinzima zanemarujemo, jeste da su pored uzbudljivih ekspedicija u daleke zemlje, organizovali prilično velike proslave.
1. Šta je zabava bez ritalnih žrtvovanja?
Povod za zabave najčešće je bilo iskazivanje poštovanja bogovima i misterioznim silama za koje su verovali da kontrolišu svet. To je podrazumevalo ritualno žrtvovanje. Najmanje ih je bilo četiri - koja su povezivana sa smenom godišnjih doba, a često i više ako su imali razloga da se zahvaljuju ili obraćaju za pomoć.
Žrtvovana je živina, koze i konji, a prema nekim izveštajima, nije im bilo strano da žrtvuju i ljude ako bo procenili da će im to doneti naklonost bogova.
Pročitajte još
2. Mesto proslave je oduvek bilo važno
Organozovanje vikinške zabave bilo je zahtevan posao. Moćni lordovi su često na svojim imanjima imali ogromne hale u kojima su priređivane proslave, koje su ponekada trajale danima. Foto: Profimedia
Arheološka iskopavanja su otkrila da su neke hale bile dugačke i do 50 metara, što je skoro polovina dužine fudbalskog terena. Jedna od otkrivenih zgrada bila je široka 14 metara i imala je četiri ulaza i kamin. Zgrada je slična onim opisanim u Beovulfu - jer su epske zabave zaslužile da se nađu u epskoj književnosti.
3. Neke vikinške zabave trajale su dve nedelje, bez prestanka
Vikinške zabave bi ponekada trajale dve nedelje. Duge zabave su najčešće održavane nakon povratka sa ekspedicije ili kada je u pitanju venčanje.
Takođe, obeležavanje velikih praznika poput zimskog solsticija, mogli su da traju i do 12 dana. Duga zimska proslava, izvor je mnogih današnjih božićnih običaja.
4. Mnogo mesa i piva
Vikinške gozbe su podrazumevale mnogo alkohola i mesa, a neretko i orgije.
Obrok koji bi imali tokom zabave bio je daleko obilniji od svakodnevnog. Na stolu bi se našlo mnogo mesa - živina, konjetina i govedina. Na stolu su stajale i posude sa zelenišem, voćem i povrćem.
Vikinzi su na zabavama konzumirali mnogo alkohola. Pivo, medovina i voćna vina bila njihova omiljena pića kojima su nazdravljali bogovima, kraljevima ili ljudima koji su činili plemenita dela.
5. Slušala se glasna muzika
Arheolozi su u vikinškim naseljima pronašli frule, rogove i razne žičane instrumente. Prema pričama arapskih putnika koji su posetili vikinške zemlje, njihove pesme, pevane u stanju pijanstva, nisu bile prijatne za uši. Jedan takav izveštaj napisao je Ibrahim Ibn Jakub Al Tartuši, opisuje:
"Nikada nisam čuo užasnije pevanje od pevanja ljudi u Šlezvigu. Jecaj koji im izlazi iz grla je sličan lavežu pasa ili oglašavanju neke divlje životinje."
Tokom proslava su slušali i poeziju koju su recitovali vešti umetnici poznati kao skaldi. Mnoge od ovih pesama su govorile o velikim poduhvatima i dugoj istoriji naroda.
Foto: Profimedia
6. Organizovali su društvene igre i takmičenja u opijanju
Nijedna zabava nije potpuna bez društvenih igara, zar ne? Kada su zabave bile u zatvorenom, igrali su igre sa kockicama i rane oblike šaha. Imali su i svoje strateške društvene igre, kao npr. hnefatafl. Vikinške sage govore o igri koja se zove "leteći", u kojoj bi se muškarci i žene zajedno udružili i naizmenično recitovali poeziju. Tokom tog nadmetanja oni bi govorili hvalospeve o sebi, a ismevali protivnika.
Često bi se takmičili i u ispijanju alkohola.
7. Podizanje proslave na viši nivo
Kada bi se zabave održavale na otvorenom Vikinzi su odmeravali snagu i testirali veštine.
Takmičili su se u dizanju kamenja, streljaštvu, rvali su se i borili mačevima. Postojala je i igra, zvana toga-honk, odnosno natezanja konopca. Istraživači ne znaju sve detalje o toj igri, a jedno moderno tumačenje kaže da su muškarci sedeli na zemlji, okrenuti jedan prema drugom, savijenih kolena. Vukli bi konopac i odupirali se o stopala ovog drugog. Pražen bi bio onaj koji prvi ispravi kolena.
Mnoge igre su podrazumevale i nanošenje bola. Gađali bi se kostima koje su ostajale posle obroka, a takmičenje u plivanju je podrazumevalo držanje protivnika pod vodom što je duže moguće.
Treba imati na umu da su se mnoge od ovih igara igrale nakon više dana ispijanja alkohola.
8. Moć i prestiž
Pored proslava koje su priređivane u čast bogova, uticajni Vikinzi su priređivali zabave kako bi pokazali koliko su moćni i uticajni.
Vikinške proslave su bile daleko od malih porodičnih okupljanja. Nordijski gradovi su imali nekoliko stotina stanovnika, a često su na zabavu bili pozvani - svi. Dakle, ako možete da ugostite čitavu zajednicu koja kod vas nedeljama jede i pije - onda ste prilično moćni i bogati.
9. Svi su bili doterani
Vikinška odeća je bila jednostavna, izdržljiva i dizajnirana da pruži zaštitu od hladnoće. Zabave su, međutim, bile povod da se obuku najfinije tkanine i stavi nakit.
Muškarci su nosili zlatne kopče na pojasevima, a žene broševe, ogrlice i nakit iz drugih zemalja (drugim rečima, ono što su opljačkali). Najbogatiji Vikinzi su mogli da priušte svilu uvezenu iz dalekih zemalja.
(Nacionalna geografija)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
