Rimski državnik i filozof Ciceron pisao je o novčićima sa promenljivom vrednošću u svom eseju iz 44. godine pre nove ere. Vekovima kasnije, ovo kratko spominjanje podstaklo je dugogodišnju istorijsku debatu, na koju su odgovor dali sami novčići.
Arheolog Kevin Bačer sa Univerziteta Vorvik, kaže kako su istoričari dugo vodili rasprave šta je Ciceron hteo da kaže u svom eseju kad je spominjao da je vrednost novca bila promenljiva i da nisu znali koliko vredi već u sledećem trenutku. Međutim on veruje da su sada i odgonetnuli ovu misteriju.
Rimska država je bila na ivici bankrota 91. godine pre nove ere. Delimično zbog Društvenog rata koji je vođen protiv njihovih italijanskih saveznika, koji su želeli pravo da glasaju na rimskim izborima. Do 89. godine pre nove ere, Rim je bio zarobljen u dužničku krizu, a Ciceronov odlomak je sugerisao da ljudi gube poverenje u valutu.
- Ciceron je ispričao kako su rimski tribuni pristupili kolegijumu pretora da bi rešili krizu, pre nego što je Gracidijan preuzeo isključivu zaslugu za kolektivne napore - objašnjava Bačer.
- Jedna teorija je da je Gracidijan fiksirao kurs između srebrnog denarijusa i bronzanog asa (čija je težina bila smanjena). Druga je da je smislio metod za otkrivanje lažnih denara i tako povratio veru u kovanice.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
- Nažalost, Ciceronov izbor reči je previše nejasan da bi istoričari mogli tačno da utvrde šta se dešavalo. Svrha njegovog pisanja o tome nije bila da osvetli monetarnu krizu, on je samo koristio situaciju da ilustruje slučaj rimskog sudije koji se loše ponašao preuzimajući zasluge za rad drugih.
U okviru projekta koji je u toku, Bučer i njegove kolege analizirali su sastav kovanica iskovanih tokom ovih godina. Koristili su minimalno invazivne tehnike uzorkovanja kako bi sprečili oštećenje dragocenih srebrnih relikvija, sa glavama bogova i rimskih vođa. One su prvi put uvedene kao valuta 211. godine pre nove ere.
Istraživači su otkrili da je pre 90. godine p.n.e., denar bio sastavljen od čistog srebra ali je taj kvalitet opao za 10 procenata samo pet godina kasnije.
- Denar je prvo pao na ispod 95 procenata, a zatim je ponovo pao i to na 90 procenata. Sa nekim kovanicama i do 86 procenata, što ukazuje na ozbiljnu krizu - zaključuje arheolog sa Univerziteta u Liverpulu Metju Ponting.
Foto: Profimedia
Smanjenje vrednosti valute se podudara sa drugim dokazima o finansijskim poteškoćama, uključujući da je država preduzela neuobičajenu meru prodaje javnog zemljišta radi kupovine žitarica 89. godine pre nove ere.
Ogroman porast u proizvodnji novčića takođe se desio 90. godine pre nove ere. Činjenica koja govori u prilog tome je 2.372 kalupa za pravljenje novčića, što je u poređenju sa 677 iz prethodne godine i 841 pre dve, drastičan pad. Sve ovo je verovatno bilo izazvano time što je Rim finansirao Društveni rat.
U kasnijim godinama, rimska valuta je takođe oslabila tokom građanskog rata između Pompeja i Julija Cezara. Kada se Rim okrenuo daljim osvajanjima i oporezovanju građana kako bi osigurao svoju finansijsku stabilnost. Ali ova kriza nije mogla da se meri sa onom iz 87. godine pre nove ere.
- Ovo bi moglo biti značenje Ciceronovih reči: da je vrednost kovanog novca 'bačena' zato što niko nije mogao da bude siguran da li su denari koji su imali čisti ili ne - kaže Bačer.
Naučnici su zaključili da je u vreme objave Gracidijanovog edikta, standard finoće kovanica naglo porastao, a denari su vratili svoju pređašnju vrednost.
(Nacionalna geografija)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
