LJubiša je ostao bez oca jako mlad. Ostali su deca i majka samo sa minimalnom, porodičnom penzijom, od koje se, kako se onda govorilo, nije moglo ni umreti, a kamo li živeti. Majka se setila da bi mogla da otvori poslastičarnicu. U to vreme, u Niškoj Banji radila je samo jedna, što je, preko leta naročito, kada su dolazili gosti, bilo nedovoljno. Pored standardnih poslastica, LJubiša je pored standardnih fizikalija bio zadužen i za pravljenje sladoleda. O pravljenju rashlađujuće poslastice je pričao sa posebnim žarom.

Foto: Arhiva Novosti

 

 

- Pamtim to bakarno kazanče, oko koga sam stavljao izlomljeni led prethodno dobro nasoljen, tu smesu koja je tek uz mnogo moga znoja postajala sladoled...Kada bih sve pripremio, počinjao sam da okrećem točak čiji su se okreti prenosili na žljeb, a sa ovoga na to bakreno kazanče i jednu šipku u njemu koja je mešala smesu... Mešanje sladoleda obično je počinjalo u deset i trideset a završavalo se u podne da bismo, popodne, imali svežu robu - pričao je o svojoj mladosti velikan glumišta.

- Već u devet bio sam umoran i pospan. Pa ipak, živelo se. Para je bilo ne mnogo, ali više nego ranije kad smo svi bili bez posla. A ja nikada nisam bio toliko umoran da ne bih, u našoj poslastičarnici, zapazio po neku zgodnu devojčicu - naveo je Samardžić.

Foto: Nenad Karlić

 

 

- I danas volim sladoled, kupujem ga i jedem u ogromnim količinama. Ali, pravim razliku između ovog današnjeg i onog mog sladoleda. Ovaj, današnji, nekako mi je preuglačan, premoderan, kao da je u celofanu. Onaj moj sladoled bio je grumuljčaviji, imao je često i komadiće leda u sebi, ali bio je najbolji sladoled na svetu jer sam ga ja pravio, nudio, prodavao, o njemu mislio najlepše i - od njega živeo - napisao je za kraj o svom detinjstvu LJubiša Samardžić.

LJubiša nas je napustio 8. septembra 2017. godine. Umro je u Beogradu, u 80. godini života.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".