Љубиша је остао без оца јако млад. Остали су деца и мајка само са минималном, породичном пензијом, од које се, како се онда говорило, није могло ни умрети, а камо ли живети. Мајка се сетила да би могла да отвори посластичарницу. У то време, у Нишкој Бањи радила је само једна, што је, преко лета нарочито, када су долазили гости, било недовољно. Поред стандардних посластица, Љубиша је поред стандардних физикалија био задужен и за прављење сладоледа. О прављењу расхлађујуће посластице је причао са посебним жаром.
Фото: Архива Новости
- Памтим то бакарно казанче, око кога сам стављао изломљени лед претходно добро насољен, ту смесу која је тек уз много мога зноја постајала сладолед...Када бих све припремио, почињао сам да окрећем точак чији су се окрети преносили на жљеб, а са овога на то бакрено казанче и једну шипку у њему која је мешала смесу... Мешање сладоледа обично је почињало у десет и тридесет а завршавало се у подне да бисмо, поподне, имали свежу робу - причао је о својој младости великан глумишта.
- Већ у девет био сам уморан и поспан. Па ипак, живело се. Пара је било не много, али више него раније кад смо сви били без посла. А ја никада нисам био толико уморан да не бих, у нашој посластичарници, запазио по неку згодну девојчицу - навео је Самарџић.
Фото: Ненад Карлић
Прочитајте још
- И данас волим сладолед, купујем га и једем у огромним количинама. Али, правим разлику између овог данашњег и оног мог сладоледа. Овај, данашњи, некако ми је преуглачан, премодеран, као да је у целофану. Онај мој сладолед био је грумуљчавији, имао је често и комадиће леда у себи, али био је најбољи сладолед на свету јер сам га ја правио, нудио, продавао, о њему мислио најлепше и - од њега живео - написао је за крај о свом детињству Љубиша Самарџић.
Љубиша нас је напустио 8. септембра 2017. године. Умро је у Београду, у 80. години живота.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
