- Šta za mene znači Čarls Bukovski. Ja mogu samo reći da meni uopšte nije žao što je nestao u tim poznim godinama i za razliku od mnogih mislim da je Bukovski živeo sasvim običan život. Takođe mislim da je pisao jednostavno, hoću reći, sjajno - rekao je Prelević jednom prilikom.
Potom je i dodao:
- Na hipodrom sam došao da bih ispričao jednu autentičnu priču, jednu od telefonskih poziva koju sam ja, u nekim svojim stanjima oko pet ujutru, zvrckao tog starog momka i mislim da je to bio treći ili četvrti put.
- Kod nas je obično pet izjutra, možete da pretpostavite kako sam se ja osećao, a dokučio sam da je tamo u San Pedru podne i smatrao sam da je sasvim primerno vreme da je čiča ustao. Moram da kažem da se uvek javljala žena koja je već posle drugog puta doviknula: "Hank, Belgrade"! I danas sam mnogo ponosan na ono "Belgrade" - dodao je Prele.
- Onda bi se čuo njegov glas za koji sam znao da je baš takav. Uvek je počinjao sa "Haj, bejbi". Ne znam zašto baš to "bejbi".
Pročitajte još
- Pitao me je da li sam opet pijan, a ja kažem da jesam.
Tada je dodao:
- Bolje idi spavaj.
- Zašto - upitao sam.
- Da bi sutra opet mogao da se napiješ - rekao je.
Potom je izustio:
- Upravo se spremam da idem na konjske trke. Reci mi pet brojeva.
Na to mu ja kažem:
- Ne znam, dva, pet, osam, devet i lupim 44.
Našta mi on reče:
- Pa da li si ti normalan, nema 44 konja na traci?
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".