- Шта за мене значи Чарлс Буковски. Ја могу само рећи да мени уопште није жао што је нестао у тим позним годинама и за разлику од многих мислим да је Буковски живео сасвим обичан живот. Такође мислим да је писао једноставно, хоћу рећи, сјајно - рекао је Прелевић једном приликом.
Потом је и додао:
- На хиподром сам дошао да бих испричао једну аутентичну причу, једну од телефонских позива коју сам ја, у неким својим стањима око пет ујутру, зврцкао тог старог момка и мислим да је то био трећи или четврти пут.
Фото: Јутјуб принтскрин/ Vlada i Bajka [official channel]
- Код нас је обично пет изјутра, можете да претпоставите како сам се ја осећао, а докучио сам да је тамо у Сан Педру подне и сматрао сам да је сасвим примерно време да је чича устао. Морам да кажем да се увек јављала жена која је већ после другог пута довикнула: "Hank, Belgrade"! И данас сам много поносан на оно "Belgrade" - додао је Преле.
Фото: Јутјуб принтскрин/Barbatus Calvus
- Онда би се чуо његов глас за који сам знао да је баш такав. Увек је почињао са "Хај, бејби". Не знам зашто баш то "бејби".
Прочитајте још
- Питао ме је да ли сам опет пијан, а ја кажем да јесам.
Тада је додао:
- Боље иди спавај.
- Зашто - упитао сам.
- Да би сутра опет могао да се напијеш - рекао је.
Фото: Јутјуб принтскрин/ laufer_24
Потом је изустио:
- Управо се спремам да идем на коњске трке. Реци ми пет бројева.
На то му ја кажем:
- Не знам, два, пет, осам, девет и лупим 44.
Нашта ми он рече:
- Па да ли си ти нормалан, нема 44 коња на траци?
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
