Dok se približavao dvorcu u predgrađu Berlina, koja je sada bila pod sovijetskom okupacijom, feldmaršalu Vilhelmu Kajtelu i formalno su "srušeni svi snovi" o velikoj pobedi i nacističkoj Nemačkoj. Bio je pozvan da stavi tačku na Vermaht.
Iako su u želji da se predaju zapadnim saveznicima potpisali predaju u Remsu 7. maja, Staljin je protestvovao. Tražio je da se prizna zasluga crvenoarmejcima i njihovom doprinosu. Znao je da Staljin želi potvrdu u samom centru nacističke sile - u Berlinu, za njega je to imalo simboliku od koje nije hteo da odustane.
Ceremonija u čast pobede protivnika, a u čast gubitničke ideologije u koju je verovao i u koju je bio upleten, je upriličena. Zakoračio je u štab sovjetske vojske u Berlinu - Karlhostu. Sve je bilo spremno da on kao predstavnik Vermahta potpiše završni tekst nemačke bezuslovne predaje.
Foto:Jutjub printskrin/Garfild Junior
Sa jedne strane on, a sa druge vrhovni komandant Crvene armije maršal Georgij Žukov i predstavnik Saveznika maršal Artur Teder. Generali Karlo Spatca i Žan de Tasini bili su tu kao svedoci formalnog okončanja jednog od najkrvavijih sukoba u ljudskoj istoriji.
Zakoračio je unutra. Znao je da je ovo samo neminovna formalnost i da mu smrtna presuda odavno visi nad glavom. Logori su oslobođeni, ljudi su počeli da pričaju...
Pročitajte još
Dok su ga vodili ka stolu polako je skidao svoju kapu, i rukavicu sa desne ruke. Ugovor je bio spreman, svi su čekali. Uredno je odložio svoj štap i posegnuo za monoklom. Uzeo je naliv pero i potpisao englesku i rusku verziju teksta predaje.
Sve je bilo okončano u tren oka. San o nacističkoj Nemačkoj i svi budući planovi su zauvek ugašeni, potpisao je propis o potpunom razoružanju svih nemačkih vojnih snaga kao i njihovu predaju lokalnim savezničkim vojnim komandantima.
Ovaj datum 8. na 9. maj (zvanično potpisan 8. maja, sporazum je zbog vremenske razlike ratifikovao maršal Žukov tek 9. maja ispred Saveznika), ostaće upamćen u istoriji kao totalna kapitulacija. Iako su borbe u pojedinim delovima nastavile da se vode - kao npr u Jugoslaviji do 15. maja, ovo je formalni trenutak predaje.
Dan pobede će se obeležavati širom Evrope u narednim decenijama kao konačni pad i slom nacizma.
Ko je bio Vilhelm Kajtel?
Rođen 22. septembra, 1882. godine, u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj. U mladosti se pridružio pruskoj vojsci, sa kojom je tokom Prvog svetskog rata stigao na Zapadni front, gde je teško ranjen. Posle Versjaskog sporazuma i dogovora da se vojska Nemačke ograniči na 100.000 vojnika, prebacuju ga na kancelarijski posao.
Za njega je to bio prelomni trenutak. Počeo je tajno da planira i organizuje nemačku vojsku što je bilo kršenje Versajskog sporazuma.
Munjevito se penjao na lestvici vlasti. Za general-pukovnika je postavljen 1937. godine, a već naredne je postavljen za šefa Vrhovne komande oružanih snaga - agencije koja je zamenila nemačko Ministarstvo rata - koja je rukovodila vojskom, mornaricom i vazduhoplovstvom.
Hitlerov najlojalniji vojnik?
Foto:Jutjub printskrin/Garfild Junior
Iako su mnogi pomislili da će se neko jakog vojničkog stava, poput Kajtela, suprostaviti Hitleru koji je zamenio njegov autoritet - on mu je ostao odan i lojalan sve do samoubistva.
Javno ga je podržavao, a za svoju lojalnost je bio i bogato nagrađivan - nakon invazije na Poljsku dobio je bonus od 100.000 rajhsmarka.
Međutim, taj ponizan stav vremenom mu je doneo prezir među kolegama vojnicima, koji su se utrkivali da mu nadenu što domišljatiji nadimak. Jedan od omiljenih bio je - "Lackeitel" - igra reči, spoj njegovog prezimena i nemačke reči za lakeja.
Porazom od strane Saveznika završio je na pogrešnoj strani istorije. Tokom poslednjih nedelja rata pridružio se kratkotrajnom Flezenburškom kabinetu koji je formirao admiral Karl Denic, koji ga je i kasnije i ovlastio da stavi tačku na Vermaht.
Ratni zločini
Nedugo posle ovog istorijskog događaja, 13. maja 1945. godine, uhapšen je zajedno za članovima Flenzburškog kabineta.
NJegova uloga šefa vrhovne vojne komande bila je simbolična. Uglavnom je stajao po strani i davao podršku pravim polugama vlasti. Sa druge strane, učestvovao je u masovnim zverstvima i ratnim zločinima.
Genocid nad zarobljenicima Trećeg rajha je vršio potpisujući brojne odredbe koje su bile u sprotnosti sa međunarodnim pravom - uključujući i "krivična naređenja".
Takođe, na teret mu je bila stavljena i odgovornost za ubijanje civila u Sovijetskom Savezu, kao i brutalno postupanje prema ratnim zarobljenicima na prinudnom radu.
Foto:Jutjub printskrin/Garfild Junior
Zločin i kazna
Izveden je pred Međunarodni sud u Nirnbergu, gde mu se sudilo zajedno sa drugim nacistima. Osuđen je za brojne zločine, po svim tačkama i obešen 16. oktobra 1946. godine.
Prkosan i do kraja uveren u ispravnost svojih ciljeva u smrt je otišao sa rečima:
"Pozivam Boga Svemogućeg da se smiluje nemačkom narodu. Više od dva miliona nemačkih vojnika otišlo je u pogibiju za otadžbinu pre mene. Sada pratim svoje sinove - sve za Nemačku."
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
