Док се приближавао дворцу у предграђу Берлина, која је сада била под совијетском окупацијом, фелдмаршалу Вилхелму Кајтелу и формално су "срушени сви снови" о великој победи и нацистичкој Немачкој. Био је позван да стави тачку на Вермахт.
Иако су у жељи да се предају западним савезницима потписали предају у Ремсу 7. маја, Стаљин је протествовао. Тражио је да се призна заслуга црвеноармејцима и њиховом доприносу. Знао је да Стаљин жели потврду у самом центру нацистичке силе - у Берлину, за њега је то имало симболику од које није хтео да одустане.
Церемонија у част победе противника, а у част губитничке идеологије у коју је веровао и у коју је био уплетен, је уприличена. Закорачио је у штаб совјетске војске у Берлину - Карлхосту. Све је било спремно да он као представник Вермахта потпише завршни текст немачке безусловне предаје.
Фото:Јутјуб принтскрин/Garfild Junior
Са једне стране он, а са друге врховни командант Црвене армије маршал Георгиј Жуков и представник Савезника маршал Артур Тедер. Генерали Карло Спатца и Жан де Тасини били су ту као сведоци формалног окончања једног од најкрвавијих сукоба у људској историји.
Закорачио је унутра. Знао је да је ово само неминовна формалност и да му смртна пресуда одавно виси над главом. Логори су ослобођени, људи су почели да причају...
Прочитајте још
Док су га водили ка столу полако је скидао своју капу, и рукавицу са десне руке. Уговор је био спреман, сви су чекали. Уредно је одложио свој штап и посегнуо за моноклом. Узео је налив перо и потписао енглеску и руску верзију текста предаје.
Све је било окончано у трен ока. Сан о нацистичкој Немачкој и сви будући планови су заувек угашени, потписао је пропис о потпуном разоружању свих немачких војних снага као и њихову предају локалним савезничким војним командантима.
Овај датум 8. на 9. мај (званично потписан 8. маја, споразум је због временске разлике ратификовао маршал Жуков тек 9. маја испред Савезника), остаће упамћен у историји као тотална капитулација. Иако су борбе у појединим деловима наставиле да се воде - као нпр у Југославији до 15. маја, ово је формални тренутак предаје.
Дан победе ће се обележавати широм Европе у наредним деценијама као коначни пад и слом нацизма.
Ко је био Вилхелм Кајтел?
Рођен 22. септембра, 1882. године, у Доњој Саксонији у Немачкој. У младости се придружио пруској војсци, са којом је током Првог светског рата стигао на Западни фронт, где је тешко рањен. После Версјаског споразума и договора да се војска Немачке ограничи на 100.000 војника, пребацују га на канцеларијски посао.
За њега је то био преломни тренутак. Почео је тајно да планира и организује немачку војску што је било кршење Версајског споразума.
Муњевито се пењао на лествици власти. За генерал-пуковника је постављен 1937. године, а већ наредне је постављен за шефа Врховне команде оружаних снага - агенције која је заменила немачко Министарство рата - која је руководила војском, морнарицом и ваздухопловством.
Хитлеров најлојалнији војник?
Фото:Јутјуб принтскрин/Garfild Junior
Иако су многи помислили да ће се неко јаког војничког става, попут Кајтела, супроставити Хитлеру који је заменио његов ауторитет - он му је остао одан и лојалан све до самоубиства.
Јавно га је подржавао, а за своју лојалност је био и богато награђиван - након инвазије на Пољску добио је бонус од 100.000 рајхсмарка.
Међутим, тај понизан став временом му је донео презир међу колегама војницима, који су се утркивали да му надену што домишљатији надимак. Један од омиљених био је - "Лацкеител" - игра речи, спој његовог презимена и немачке речи за лакеја.
Поразом од стране Савезника завршио је на погрешној страни историје. Током последњих недеља рата придружио се краткотрајном Флезенбуршком кабинету који је формирао адмирал Карл Дениц, који га је и касније и овластио да стави тачку на Вермахт.
Ратни злочини
Недуго после овог историјског догађаја, 13. маја 1945. године, ухапшен је заједно за члановима Флензбуршког кабинета.
Његова улога шефа врховне војне команде била је симболична. Углавном је стајао по страни и давао подршку правим полугама власти. Са друге стране, учествовао је у масовним зверствима и ратним злочинима.
Геноцид над заробљеницима Трећег рајха је вршио потписујући бројне одредбе које су биле у спротности са међународним правом - укључујући и "кривична наређења".
Такође, на терет му је била стављена и одговорност за убијање цивила у Совијетском Савезу, као и брутално поступање према ратним заробљеницима на принудном раду.
Фото:Јутјуб принтскрин/Garfild Junior
Злочин и казна
Изведен је пред Међународни суд у Нирнбергу, где му се судило заједно са другим нацистима. Осуђен је за бројне злочине, по свим тачкама и обешен 16. октобра 1946. године.
Пркосан и до краја уверен у исправност својих циљева у смрт је отишао са речима:
"Позивам Бога Свемогуц́ег да се смилује немачком народу. Више од два милиона немачких војника отишло је у погибију за отаџбину пре мене. Сада пратим своје синове - све за Немачку."
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
