- S jedne strane treba obezbediti održivo poslovanje EPS-a, a s druge strane postoji potreba da se sačuva privredna aktivnost i standard građana - naglašava Marković. - EPS i Vlada će sigurno sve to uzeti u obzir prilikom kalkulacije.
Energetska kriza, koja je počela tokom pandemije i zakomplikovala se zbog sukoba u Ukrajini, dovela je do poskupljenja električne energije na svetskom tržištu četiri do pet puta. Lane u martu, megavat-čas se plaćao 50 evra, a sada ide i do 250 evra. "Elektroprivreda Srbije" uvozi određene količine električne energije i ti troškovi moraju da se uračunaju kako bi se obezbedilo održivo poslovanje ovog javnog preduzeća, koje je ključno za energetsku stabilnost naše zemlje. Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je u utorak da je mišljenje ministarstva koje vodi da bi poskupljenje struje trebalo da usledi što pre. Ona je istakla da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj se, nakon početka rata u Ukrajini, to nije dogodilo. Imamo, kako navodi, cenu električne energije među najnižima u Evropi.
- Struja mora da poskupi, ali se još ne zna kada će to biti, ni koliko će tačno iznositi - kazala je ministarka. - Jeftine energije odavno nema, ali su se stvari u prethodnih godinu i po pogoršale. Porasle su cene nafte i derivati, gasa i uglja. Potpuno je i matematički i finansijski jasno da mora da poskupi i struja.
Prema njenim rečima nova cena mora da bude održiva za EPS, državu i građane. Ona je naglasila da to javno preduzeće iz ove teške krize mora da izađe na nogama, a ne na kolenima. Neophodno je, kako navodi, da štedimo energiju, jer je pred nama teška zima.
- Srbija do sada nije uvozila ugalj, ali je Vlada odobrila uvoz četiri miliona tona ovog energenta do kraja 2023. godine, koliko je procenjeno da "Elektroprivredi Srbije" nedostaje, pa će to biti dodatni gubitak - ocenila je Mihajlovićeva.
Pročitajte još
Ona je navela da kupovinu električne energije i uglja EPS plaća iz sopstvenih sredstava. Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je da će do 1. avgusta proizvodnja uglja u tom javnom preduzeću biti u potpunosti stabilizovana. Stručnjak za energetiku Željko Marković ukazuje da je Srbija uvek uvozila struju zimi, a tokom proleća i leta je prodavala viškove, tako da je posmatrano na godišnjem nivou uvek bila na nuli. Sada je problem, kako navodi, što su visoke cene električne energije na tržištu, a ove sezone smo imali kvarove i loš kvalitet uglja što smo morali da nadoknađujemo.
- EPS mora da pokrije svoje troškove i zato se očekuje poskupljenje struje - navodi Marković. - To znači da kada određene količine električne energije uvozimo po visokim cenama, ona se ne može prodavati po proizvodnoj, od oko 60 evra po megavat-satu. A EPS sada po toj ceni prodaje 80 odsto struje.
Što se tiče poskupljenja struje za domaćinstva, prema Zakonu, "Elektroprivreda Srbije" dostavlja zahtev Agenciji za energetiku i ako je kalkulacija troškova ispravna, ovo regulatorno telo odobrava povećanje cene. U praksi, i Vlada, kao vlasnik preduzeća, učestvuje posredno u ovom procesu. Marković kaže i da inače nema jedinstveno utvrđene cene električne energije za industriju, već svaka firma pojedinačno traži ponudu i dogovara se sa snabdevačem. Međutim, sada je zbog energetske krize Vlada preporučila, a EPS prihvatio, da se svim privrednicima struja prodaje za 75 evra po megavat-satu. Ta odluka važi do 30. juna. Kako ukazuje, ova cena nije održiva, jer sada godišnja isporuka na tržištu iznosi oko 200 evra, a na dnevnom nivou ide i do 250 evra. EPS po tim visokim cenama kupuje deo električne energije i to mora da se uračuna.
GRAĐANIMA UPOLA JEFTINIJE
PROSEČNA cena struje koju plaćaju domaćinstva je oko 66 evra po megavat-času, a to uključuje troškove proizvodnje električne energije, prenosa i distribucije, kao i određene takse i poreze. Od toga, deo koji ide EPS-u iznosi 29,2 evra po megavat-času, što je polovina realne proizvodne cene struje.
UGROŽENI
UREDBA o energetski ugroženom kupcu, prema kojoj neki građani imaju pravo na jeftinije energente je promenjena i po njoj bi pravo na povoljniju cenu imao veći broj građana nego što je bilo ranije - rekla je Zorana Mihajlović. - Prema sadašnjoj proceni, oko 200.000 domaćinstava moglo bi da ima umanjene račune za plaćanje struje, oko 1.500 za gas i oko 50.000 za toplotnu energiju.
(Novosti)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
