Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Estonija, Letonija i Litvanija su posebno na meti.
Istoričar Jan C. Berends kaže da su Baltičke države relevantne za Putina iz istorijskih i geografskih razloga.
"Baltičke države su bile pod sovjetskom okupacijom do 1991. Kremlj ih smatra svojom legitimnom sferom uticaja", kaže Berends.
Zbog toga analitičari smatraju da bi Putin dugoročno mogao da okruži tri zemlje EU.
Suvalkski koridor se smatra ključnom slabom tačkom Zapada. Ova uska traka zemlje, široka samo 65 kilometara, između Litvanije i Poljske jedina je kopnena veza između Zapadne Evrope i baltičkih država. Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da prekine ovu vezu i proširi svoj uticaj.
Pročitajte još
Foto: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia
Analitičari upozoravaju da bi Rusija mogla da blokira Suvalkski koridor raketama i dronovima bez slanja trupa u Litvaniju ili Poljsku.
Vojni analitičar Franc-Stefan Gadi (43) ističe za nemački Bild da "nije potrebna čak ni fizička invazija da bi se odsekle baltičke države, jer ruske trupe ne bi morale ni da okupiraju Suvalkski koridor".
"Daljinski upravljane mine, dronovi i raketna artiljerija su dovoljni da stave region pod kontrolu vatre. Ovo bi izolovalo region bez ijednog ruskog vojnika koji prelazi granicu", kaže Gadi.
Hibridni rat traje već dugo
Prema rečima estonskog stručnjaka za bezbednost Erkija Kurta, vojni napad je trenutno malo verovatan jer je ruska vojska vezana u Ukrajini.
Foto: American Photo Archive/Alamy/Profimedia
Štaviše, stručnjak tvrdi da bi Rusija mogla teže da brani Kalinjingrad nego što NATO brani baltičke države.
"Kad god je ruska vojska u slaboj poziciji na frontu, ona povećava obim hibridnih napada", rekao je on.
Ovaj hibridni rat koji vodi Rusija već preti baltičkim državama, kroz dezinformacije i napade na digitalnu ili strukturnu infrastrukturu (npr. kablove Baltičkog mora). Deo ovoga uključuje prekid navigacionih signala u Baltičkom moru , koji se dramatično povećao od 2022. godine, a potiču iz Kalinjingrada. Ovo remeti i ugrožava pomorski i vazdušni saobraćaj.
Istoričar Berends smatra da Rusija neće postići suverenitet nad Baltičkim morem.
Foto: Depositphotos/Maksym Yemelyanov
"Najkasnije otkako su se Švedska i Finska pridružile NATO-u, pitanje je dominacija na Baltiku. Rusija ima slobodan pristup moru samo oko Sankt Peterburga i u Kalinjingradu. Međutim, rakete sposobne da dosegnu Berlin već su stacionirane u ruskoj enklavi", upozorava on.
Ali postoji i potencijalna unutrašnja pretnja u baltičkim državama.
Estonski grad Narva, posebno, na ruskoj granici, nudi Putinu mogućnosti za uticaj. NJegovo stanovništvo pretežno govori ruskim jezikom.
Putin taj region smatra "ruskom teritorijom".
Prema Berendsu, vojna pretnja iz Rusije bi se ovde pojavila posebno "ako bi u Ukrajini došlo do prekida vatre".
"Jer bi se tada tamo oslobodilo nekoliko stotina hiljada ruskih vojnika, koje bi Kremlj mogao da rasporedi negde drugde", rekao je on.
(Telegraf)
BONUS VIDEO:
