Естонија, Летонија и Литванија су посебно на мети.

Историчар Јан Ц. Берендс каже да су Балтичке државе релевантне за Путина из историјских и географских разлога.

"Балтичке државе су биле под совјетском окупацијом до 1991. Кремљ их сматра својом легитимном сфером утицаја", каже Берендс.

Због тога аналитичари сматрају да би Путин дугорочно могао да окружи три земље ЕУ.

Сувалкски коридор се сматра кључном слабом тачком Запада. Ова уска трака земље, широка само 65 километара, између Литваније и Пољске једина је копнена веза између Западне Европе и балтичких држава. Руски председник Владимир Путин могао би да прекине ову везу и прошири свој утицај.

Фото: AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia

 

Аналитичари упозоравају да би Русија могла да блокира Сувалкски коридор ракетама и дроновима без слања трупа у Литванију или Пољску.

Војни аналитичар Франц-Стефан Гади (43) истиче за немачки Билд да "није потребна чак ни физичка инвазија да би се одсекле балтичке државе, јер руске трупе не би морале ни да окупирају Сувалкски коридор".

"Даљински управљане мине, дронови и ракетна артиљерија су довољни да ставе регион под контролу ватре. Ово би изоловало регион без иједног руског војника који прелази границу", каже Гади.

Хибридни рат траје већ дуго

Према речима естонског стручњака за безбедност Еркија Курта, војни напад је тренутно мало вероватан јер је руска војска везана у Украјини.

Фото: American Photo Archive/Alamy/Profimedia

 

Штавише, стручњак тврди да би Русија могла теже да брани Калињинград него што НАТО брани балтичке државе.

"Кад год је руска војска у слабој позицији на фронту, она повећава обим хибридних напада", рекао је он.

Овај хибридни рат који води Русија већ прети балтичким државама, кроз дезинформације и нападе на дигиталну или структурну инфраструктуру (нпр. каблове Балтичког мора). Део овога укључује прекид навигационих сигнала у Балтичком мору , који се драматично повећао од 2022. године, а потичу из Калињинграда. Ово ремети и угрожава поморски и ваздушни саобраћај.

Историчар Берендс сматра да Русија неће постићи суверенитет над Балтичким морем.

Фото: Depositphotos/Maksym Yemelyanov

 

"Најкасније откако су се Шведска и Финска придружиле НАТО-у, питање је доминација на Балтику. Русија има слободан приступ мору само око Санкт Петербурга и у Калињинграду. Међутим, ракете способне да досегну Берлин већ су стациониране у руској енклави", упозорава он.

Али постоји и потенцијална унутрашња претња у балтичким државама.

Естонски град Нарва, посебно, на руској граници, нуди Путину могућности за утицај. Његово становништво претежно говори руским језиком.

Путин тај регион сматра "руском територијом".

Према Берендсу, војна претња из Русије би се овде појавила посебно "ако би у Украјини дошло до прекида ватре".

"Јер би се тада тамо ослободило неколико стотина хиљада руских војника, које би Кремљ могао да распореди негде другде", рекао је он.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО: