ČOLA O DAVORINU: U maju ga obišao, u junu ga sahranio

Stoga su se prva pitanja u intervjuu sama nametnula. Čola je govorio o svom prijateljstvu sa Davorinom, kao i o susretu sa ljudima u Sarajevu, koje dugo nije video, zbog rata. Među takve je spadao i Popović. Zanimljivo je da je Čolić kolegu video 18. maja, posle dugogodišnje pauze, kada ga je posetio u bolnici, a već u junu morao je da dođe na njegovu sahranu.

Kako je Čola govorio o svojoj tužnoj poseti Sarajevu, pročitajte u odlomku iz intervjua:

Foto: Arhiva TV Novosti

 

- Više sam ljudi privatno sreo u Sarajevu sada nego u maju, kada sam imao koncert. Tada sam zbog posla bio dobrim delom izolovan. Sada, što zbog Davorinovog odlaska, što zbog tih susreta, doživeo sam veliki emotivni pritisak. Da još prijatelja imamo svuda pokazala je sada ova sahrana, došlo je ljudi iz našeg šou biznisa iz svih krajeva Jugoslavije, ali i ljudi koji su vezani za Davorina, ne samo kao velikog muzičara što je zaista i bio, već i za Davorina, velikog čoveka, što je za sve nas ostao. Sreli smo se kada sam bio u Sarajevu, na koncertu. Obišao sam ga u bolnici. Bili smo prijatelji posebne vrste. Mada se mi nismo često čuli i viđali, to nije umanjivalo našu bliskost i prijateljstvo. Dok sam živeo u Zagrebu, u LJubljani, a kasnije u Beogradu, dolazio sam kući u Sarajevo na par dana. Tada mi je govorio da prvo obiđem Grbavicu i sve moje kafane i prijatelje, pa da onda s njim prošetam čaršijom, da me ljudi vide, da popijemo kafu, jer posle, i ako ne dođem pola godine, ljudi će misliti da sam stalno tu, da sam sa svima fin. Voleo je da nas okuplja, da nam baza bude Sarajevo. Još jedna uspomena koju nikome nisam stigao da ispričam, vezuje se za moj završetak fakulteta. Jedini čovek koji mi je na proslavu doneo ono što sam i zaslužio posle toliko godina učenja jeste Davorin. Drugi su se pojavljivali sa bocama pića, bombonjerama, cvećem, a on je bio originalan: doneo je štrucu hleba umotanu u celofan, sa ružom odozdo, i rekao: "Eto, sad si postao svoj čovek. Sad ni od koga ne zavisiš. Pa nio od muzike." Te uspomene želim da sačuvam, ta sećanja na Davorina.

Foto: N. Fifić

 

A susret sa znancima...

- Ispratili ga i posle sahrane iskupili se kod DŽevada u "Mažestiku", prebirajući po uspomenama. Ali, bilo je tu i nekih rasprava, teških reči i objašnjavanja posle svih ovih godina, uz piće, kada smo se pogledali u oči. Moralo je kada-tada doći do tog nekog prijateljskog razračuvanja i svođenja, ali i neke prijateljske ljubavi koja sve dovede na svoje mesto kada se raščisti da li smo se jedni drugima i koliko zamerili. Sve to je uzburkalo emocije i učinilo da se loše osetim. Davorin i ja smo se družili godinama, ali se od februara 1992. nismo viđali, jer je 6. aprila počeo rat u Bosni... Putivali smo po Evropi, i on i ja, čuli se telefonom, pozdravljali po drugima, ali smo se sreli tek kad je on prvi došao u Beograd 1996. Eto, video sam ga i u Sarajevu 18. maja. Nisam znao da ću tako brzo morati da ga ispraćam.

I sam povratak sa Davorinove sahrane bio je veoma dramatičan.  U povratku ste prolazili kroz pravu elementarnu nepogodu - poplavu u istočnoj Bosni i zapadnoj Srbiji...

- Dovoljno tuge poneli smo svi iz Sarajeva sa sahrane, i posle svih tih priča, prolazak kroz svu tu kišu i poplave nije ni delovao tako zastrašujuće kako je stvarno bilo. Između Šapca i Loznice išli smo sasvim poplavljenim putevima. Bio sam sa dva prijatelja u autu i u jednom času na nas je s desne strane išao autobus, a s druge bujica. Ali izvukli smo se.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "TV Novostima", 2001. godine. *

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".