Dvojica motociklista zaustavila su se pored sivkaste "kije" u centru Teherana. Lica skrivenih kacigama, povadili su pištolje i sa pet hitaca pogodili pukovnika Revolucionarne garde, Hoseina Sajada Hodajarija, koji je ubrzo zatim preminuo.

Vlasti u Teheranu su, odmah, pokrenule opsežnu potragu za "cionističkim agentima", koji su navodno odgovorni za ovo ubistvo. Do kraja dana, iranski mediji su javili da je uhapšeno nekoliko osoba iz mreže izraelskih špijuna.

Matrica napada, tvrde Iranci, neodoljivo podseća na način na koji su, tokom poslednje decenije, ubijani najznačajniji fizičari povezivani sa kontroverznim nuklearnim projektom.

Ukupno petorica fizičara stradala su u nikada do kraja rasvetljenim atentatima u Teheranu u kojima su napadači, po pravilu, žrtve pratili vozeći se na motorima, da bi zatim pucali, ili postavljali bombe na automobile.

Poslednja žrtva, pukovnik Hosein Sajad Hodajari bio je potpuno nepoznat sve do trenutka kada su iranski mediji objavili vest o njegovoj smrti. Iz šturih saopštenja Revolucionarne garde dalo se naslutiti da je učestvovao u akcijama u Siriji i Libanu.

Foto: Profimedia

 

Ni 24 časa kasnije, Šin Bet, izraelska obaveštajna služba obavestila je novinare da je Hodajari ipak bio mnogo uticajniji nego što se u prvi mah činilo. Izraelski "kanal 12" tvrdi da se iranski pukovnik nedavno vratio iz Sirije, gde je planirao otmice izraelskih bezbednosnih zvaničnika, poslovnih ljudi i naučnika.

Vest o ovom, navodnom, planu Teherana, prvi put je objavljena u aprilu, odnosno nedugo pošto su operativci Mosada u Teheranu oteli Mansura Rasulija, koji je tokom ispitivanja rekao da je "poslat u Tursku kako bi oteo izraelskog diplomatu, američkog generala i francuskog novinara". Rasuli je u Tursku otputovao po naređenju pukovnika Hodajarija, kome se na teret stavlja i planiranje ubistva petorice Izraelaca na Kipru.

Na ova, nezvanična, objašnjenja Izraelaca odmah je reagovao iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je najavio osvetu za ubistvo pukovnika Revolucionarne garde.

- Nema sumnje da ćemo se kriminalcima osvetiti za smrt ovog mučenika -  rekao je iranski predsednik, optužujući "ruku globalne arogancije" za ubistvo pukovnika Revolucionarne garde.

Ovakav opis iranske vlasti koristile su za Sjedinjene Američke Države i Izrael tokom serije ubistava iranskih nuklearnih fizičara tokom prethodnih desetak godina.

Foto: Arhiva Novosti

 

Poslednjih sedmica, međunarodni status Revolucionarne garde nekako se ušunjao glavne svetske vesti, pošto su vlasti u Teheranu zatražile da se ta formacija ukloni sa američke crne liste u sklopu novog dogovora o nuklearnom programu, zaglavljenom zbog rata u Ukrajini i suštinski napetih odnosa između Vašingtona i Moskve.

Revolucionarna garda uvrštena je na crnu listu neposredno pre nego što je u Bagdadu, u napadu američkih dronova, ubijen komandant te jedinice, general Solejman Hoseini, čime su odnosi SAD i Irana dovedeni gotovo do tačke ključanja.

Promenom administracije u Vašingtonu, usledio je nastavak pregovora o nuklearnom programu, ali su Amerikanci, posle konsultacija sa Izraelom, odbacili mogućnost da Revolucionarnu gardu uklone sa te liste.

Nedugo zatim, izaslanici Evropske unije u tom pregovaračkom procesu razgovarali su sa iranskim zvaničnicima, ali, kako se čini, bez opipljivijih rezultata.

Smrt naučnika u Teheranu

Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Nakon njegove smrti, vlasti u Teheranu su najpre saopštile da su Hoseinpur i još nekoliko naučnika umrli od posledica trovanja gasom, ali je obaveštajna kompanija Stratfor ubrzo objavila da ih je ubio Mosad.

Sestra iranskog naučnika Mahmube Hoseinpur je iz Turske, gde je pobegla, kasnije rekla da je njen brat radio na razvoju atomske bombe "12 puta snažnije od one koja je bačena na Hirošimu". Prema njenoj verziji događaja, razvoj su nadgledali stručnjaci iz Severne Koreje i neimenovani ruski fizičari, ali je njen brat odbio da dalje učestvuje u projektu, zbog čega su ga pripadnici iranske Revolucionarne garde ubili.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Foto: Tanjug/AP

 

Iran je za ovo ubistvo najpre okrivio Ameriku i Izrael, ali je nešto kasnije na spisak potencijalnih krivaca dodata i neimenovana "izdajnička grupa koju čine Iranci u egzilu".

Iako nije eksplicitno imenovana, na listu sumnjivaca uvrštena je organizacija "Mudžahedin el Kalk", nekadašnji vrh koplja Islamske revolucije, čiji su pripadnici posle serije volšebnih preokreta, nekako završili u Albaniji. Iran je potom pohapsio desetak osoba s optužbom da su za račun Mosada učestvovali u ovom ubistvu, a jedan od njih, Madžid DŽamali Faši, osuđen je na smrt i pogubljen.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. NJemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila.

Foto: Tanjug/AP

 

Za ova dva napada, tadašnji iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Mohamad Nadžar optužio je Izrael i američku Centralnu obaveštajnu agenciju.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Dariuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

U njega su naoružani napadači na motorciklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vraćao iz vrtića iz koga su pokupili ćerku, a koje su u ovom napadu i ranjene. Vlasti u Teheranu su za smrt naučnika optužile Mosad.

Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.

(RTS)

 

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".