Na Balkanu, prvi slučaj zaraze majmunskim boginjama potvrđen je danas, 24. maja, u Sloveniji.
Šta je ova retka i ne baš poznata bolest?
Majmunske boginje izaziva virus majmunskih boginja, pripadnik iste porodice virusa kao i velike boginje, mada su one mnogo manje ozbiljne.
Stručnjaci kažu da su šanse za zaražavanje od njih vrlo male.
Foto: Shuterstock
Uglavnom se javljaju u zabitim delovima zemalja centralne i zapadne Afrike, blizu tropskih prašuma.
Pročitajte još
Postoje dva glavna soja virusa - zapadnoafrički i centralnoafrički.
Dvoje zaraženih pacijenata u Velikoj Britaniji doputovalo je iz Nigerije, tako da je vrlo verovatno da boluju od zapadnoafričkog soja virusa, koji je obično blag, ali to je još nepotvrđeno.
Treći slučaj bio je zdravstveni radnik koji se zarazio virusom od jednog od pacijenata.
Četiri najskorija slučaja - tri u Londonu i jedan na severozapadu Engleske - nemaju poznatih veza među sobom ili bilo kakav istorijat putovanja.
Foto:Profimedia
Izgleda da su se virusom zarazili u Velikoj Britaniji.
Iz Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva kažu da svako ko sumnja da je zaražen treba da poseti lekara, ali prvo da pozove dom zdravlja ili kliniku da se najavi.
Virus je registrovan i u Švedskoj, Portugalu, Španiji, Americi i Kanadi.
Kakvi su simptomi?
Prvobitni simptomi su: temperatura, glavobolja, oticanje, bol u leđima, bol u mišićima i opšta malaksalost.
Kad vam opadne temperatura, može da izbije osip, često prvo na licu, a potom da se proširi i na druge delove tela, najčešće na dlanove ruku i tabane na nogama.
Foto: Profimedia
Osip, koji ume izuzetno da svrbi, menja se i prolazi kroz različite faze pre nego što konačno formira krastu, koja kasnije otpade.
Lezije mogu da ostave ožiljke.
Foto: AP/CDC
Infekcija obično prođe sama od sebe i traje između 14 i 21 dan.
Kako ih dobijete?
Majmunske boginje mogu da se prenesu kad se neko nađe u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.
Virus može da uđe u telo preko pukotina na koži, respiratornog trakta ili očiju, nosa ili usta.
Prethodno nije opisana kao seksualno prenosiva bolest, ali može da se prenese direktnim kontaktom tokom seksa.
Foto: AP/Cynthia S. Goldsmith, Russell Regner/CDC
Može da se prenese kontaktom sa zaraženim životinjama kao što su majmuni, pacovi i veverice, ili preko predmeta kontaminiranih virusom, kao što su posteljina i odeća.
Koliko su opasne?
Većina slučajeva virusa je blaga, nešto slično varičelama, i prolaze sami od sebe u roku od nekoliko nedelja.
Majmunske boginje, međutim, ponekad umeju da budu i ozbiljnije, a ima navoda da su izazivale smrt u zapadnoj Africi.
Koliko su česte epidemije?
Virus je prvi put identifikovan kod majmuna u zatočeništvu i od 1970. godine prijavljene su sporadične epidemije u 10 afričkih zemalja.
U SAD je 2003. godine izbila epidemija, što je bilo prvi put da je ova bolest zabeležena van Afrike.
Pacijenti su se zarazili ovom bolešću preko bliskog kontakta sa prerijskim psima koje su se zarazili od raznih sitnih sisara uvezenih u zemlju.
Zabeležen je ukupno 81 slučaj, ali nijedan se nije završio smrću.
Nigerija je 2017. godine doživela do sada najveću zabeleženu epidemiju, otprilike 40 godina nakon što je zemlja imala poslednjih potvrđeni slučaj majmunskih boginja.
Bilo je 172 osumnjičena slučaja majmunskih boginja, a 75 odsto žrtava bili su muškarci starosti između 21 i 40 godina.
(BBC na srpskom)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
