Kako je tada UN objavio, neposredan povod za uvođenje sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva. Za ovaj događaj su optuženi bosanski Srbi.
Srpska strana je to negirala, tvrdeći da se radi o bombi podmetnutoj od strane vlasti u Sarajevu, sve sa ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.
Slučaj u ulici Vase Miskina nije bio deo nijedne presude u Haškom tribunalu, jer nikad nije dokazano da je ovaj zločin izazvala granata koja je, navodno, ispaljena sa srpskih položaja.
Sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zabranjen je izvoz i tranzit robe, kao i transfer finansijskih sredstava.
Takođe, rezolucijom je naloženo i smanjenje osoblja u diplomatskim misijama, sprečavanje učešća u sportskim događajima, a suspendovan je svaki oblik naučne, tehničke i kulturne saradnje sa našom državom.
Pročitajte još
Pod uticajem ovih sankcija došlo je do velike ekonomske krize u državi, kao i do pojave hiperinflacije. Tada je zabeleženo štampanje novčanice sa do tada rekordnim apoenom od 500.000.000.000 dinara.
KOLIKO JE ŠTA KOŠTALO?
Prema Glasu Srpske objavljenog 13. septembra 1993. godine, ovo su cene:
Povrće
- krompir je koštao 150 miliona
- paprike od 120 do 150 miliona
- kupus 100 miliona
- patlidžan 300 miliona
- šargarepe od 200 do 300 miliona
- beli luk 1.8 milijardi
- paradajz 150 miliona
- pasulj od 250 do 500 miliona
Voće
- grožđe od 150 do 400 miliona
- kruške od 150 do 200 miliona
- šljive od 70 do 120 miliona
- jabuke 60 miliona
- breskve 300 miliona
- banane 1 milijardu
- narandže 600 miliona
Kajmak je koštao dve milijarde, a punomasni sir 800 miliona.
Kafe gotovo da nije bilo, a cigarete su koštale 150 miliona dinara.
Takođe, postojali su i kuponi za hleb.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".