Како је тада УН објавио, непосредан повод за увођење санкција Савезној Републици Југославији био је масакр цивила у реду за хлеб у улици Васе Мискина, у центру Сарајева. За овај догађај су оптужени босански Срби.
Српска страна је то негирала, тврдећи да се ради о бомби подметнутој од стране власти у Сарајеву, све са циљем да се изазове реакција Запада против Срба.
Случај у улици Васе Мискина није био део ниједне пресуде у Хашком трибуналу, јер никад није доказано да је овај злочин изазвала граната која је, наводно, испаљена са српских положаја.
Санкцијама Савета безбедности Уједињених нација забрањен је извоз и транзит робе, као и трансфер финансијских средстава.
Такође, резолуцијом је наложено и смањење особља у дипломатским мисијама, спречавање учешћа у спортским догађајима, а суспендован је сваки облик научне, техничке и културне сарадње са нашом државом.
Прочитајте још
Под утицајем ових санкција дошло је до велике економске кризе у држави, као и до појаве хиперинфлације. Тада је забележено штампање новчанице са до тада рекордним апоеном од 500.000.000.000 динара.
КОЛИКО ЈЕ ШТА КОШТАЛО?
Према Гласу Српске објављеног 13. септембра 1993. године, ово су цене:
Поврће
- кромпир је коштао 150 милиона
- паприке од 120 до 150 милиона
- купус 100 милиона
- патлиџан 300 милиона
- шаргарепе од 200 до 300 милиона
- бели лук 1.8 милијарди
- парадајз 150 милиона
- пасуљ од 250 до 500 милиона
Воће
- грожђе од 150 до 400 милиона
- крушке од 150 до 200 милиона
- шљиве од 70 до 120 милиона
- јабуке 60 милиона
- брескве 300 милиона
- банане 1 милијарду
- наранџе 600 милиона
Кајмак је коштао две милијарде, а пуномасни сир 800 милиона.
Кафе готово да није било, а цигарете су коштале 150 милиона динара.
Такође, постојали су и купони за хлеб.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".