Danas se navršava tačno 30 godina od smrti neprevaziđenog pevača Tome Zdravkovića. Za razliku od ranije, na godišnjem pomenu posle dugo vremena pojavila se i njegova ćerka Žaklina koja već dugi niz godina živi u Holandiji. .

Žaklinu je legendarni muzičar dobio u braku sa Olgicom, koju je upoznao u zrenjaninskom hotelu "Vojvodina". Veza pevača i lepe crnke brzo se razvijala, ali brak nije dugo trajao. Venčali su se 1963. a razveli nekoliko meseci posle venčanja. 

Ćerka Žaklina prvo je dete Tome Zdravkovića, i iako živi u inostranstvu redovno prati i informiše se o svim događajima koji se održavaju u čast njenog oca. 

Foto: V. Danilov

 

 

U intervjuu za domaće medije istakla je da oca pamti kao divnu osobu, specifičnog u pozitivnom smislu i emotivnog čoveka. Odrastajući u Puli sa majkom nije imala prilike da češće viđa oca. Tek sa 17 godina posetila ga je i rešila da ostane kod njega. U emotivnom razgovoru istkakla je da su oboje tada imali potrebu da nadoknade izgubljeno vreme, a najupečatljivije scene su joj šetnje sa ocem po prirodi i razgovori o životu i filozofiji. 

Po sopstvenom priznanju od oca je nasledila emotivnost, ali žali što nije i njegov muzički talenat. I pored svega, Žaklina i dalje sa ponosom nosi očevo prezime. 

- Drago mi je što se njegovi hitovi i dalje slušaju jer on živi kroz njih, a sada živi i kroz film o njemu, poručila je Žaklina.

Uspomenu na oca čuva i Tomin sin, Aleksandar Živković, kog je dobio u braku sa suprugom Gordanom. Mnogi se slažu u tome da naslednik liči na oca.

Kada je Toma Zdravković napustio ovaj svet, Aleksandar je imao samo 13 godina. Mnogo je vremena prošlo dok je mali Aleksandar skupio hrabrosti i suočio se sa činjenicom da njegovog oca više nema.

Aleksandar je u Torontu završio filmsku školu, a o teškim trenucima kada je ostao bez oca, svojevremeno je govorio ovako:

- Bio mi je šok kada se to desilo. Znao sam da je bio teško bolestan. On je voleo da uživa u životu - sa tugom je govorio Aleksandar pre par godina.

- Kod kuće je bio uvek običan čovek. Tek kada sam posle njegove smrti otišao u Kanadu, pa video da moji prijatelji i njihovi roditelji slušaju njegove pesme, tek tada sam zaista počeo da shvatam koliko je važan moj otac i njegove pesme. S druge strane, ja sam živeo s njim dok je pisao, stvarao sve te poznate pesme. Bio sam tu, pored njega, dok još nisu ni postojale - priča Aleksandar.