Данас се навршава тачно 30 година од смрти непревазиђеног певача Томе Здравковића. За разлику од раније, на годишњем помену после дуго времена појавила се и његова ћерка Жаклина која већ дуги низ година живи у Холандији. .
Жаклину је легендарни музичар добио у браку са Олгицом, коју је упознао у зрењанинском хотелу "Војводина". Веза певача и лепе црнке брзо се развијала, али брак није дуго трајао. Венчали су се 1963. а развели неколико месеци после венчања.
Ћерка Жаклина прво је дете Томе Здравковића, и иако живи у иностранству редовно прати и информише се о свим догађајима који се одржавају у част њеног оца.
Фото: В. Данилов
У интервјуу за домаће медије истакла је да оца памти као дивну особу, специфичног у позитивном смислу и емотивног човека. Одрастајући у Пули са мајком није имала прилике да чешће виђа оца. Тек са 17 година посетила га је и решила да остане код њега. У емотивном разговору исткакла је да су обоје тада имали потребу да надокнаде изгубљено време, а најупечатљивије сцене су јој шетње са оцем по природи и разговори о животу и филозофији.
Прочитајте још
По сопственом признању од оца је наследила емотивност, али жали што није и његов музички таленат. И поред свега, Жаклина и даље са поносом носи очево презиме.
- Драго ми је што се његови хитови и даље слушају јер он живи кроз њих, а сада живи и кроз филм о њему, поручила је Жаклина.
Успомену на оца чува и Томин син, Александар Живковић, ког је добио у браку са супругом Горданом. Многи се слажу у томе да наследник личи на оца.
Када је Тома Здравковић напустио овај свет, Александар је имао само 13 година. Много је времена прошло док је мали Александар скупио храбрости и суочио се са чињеницом да његовог оца више нема.
Александар је у Торонту завршио филмску школу, а о тешким тренуцима када је остао без оца, својевремено је говорио овако:
- Био ми је шок када се то десило. Знао сам да је био тешко болестан. Он је волео да ужива у животу - са тугом је говорио Александар пре пар година.
- Код куће је био увек обичан човек. Тек када сам после његове смрти отишао у Канаду, па видео да моји пријатељи и њихови родитељи слушају његове песме, тек тада сам заиста почео да схватам колико је важан мој отац и његове песме. С друге стране, ја сам живео с њим док је писао, стварао све те познате песме. Био сам ту, поред њега, док још нису ни постојале - прича Александар.
