SUNOVRAT PERHANA: Blistava karijera okončana tragedijom

Davor Dujmović bio je talenat kakav se retko viđa, a u svet filma ušao je potpuno slučajno, zahvaljujući jednom neobičnom susretu. Nakon uloge Perhana, u kultnom filmu "Dom za vešanje", postao je velika zvezda ex-yu glumačke scene.

Rođen je u Sarajevu, u siromašnoj porodici, i želeo je da svira klavir, a gluma mu nije bila prvi izbor.

- Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao - pričao je Davor o svom iskustvu u muzičkoj školi.

Kao dečak imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca, koji je tada radio na pijaci Markale. Kada je jednom prilikom svratio na sok u obližnji restoran, baš Tad su tu došli Emir Kusturica i njegov asistent, Ćiro Mandić. Pozvali su ga na audiciju za film “Otac na službenom putu” i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu.

Posle filma "Otac na službenom putu", koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao.

- U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac - priznao je jednom prilikom.

S nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u filmu Emira Kusturice, "Dom za vešanje".

- Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma 'Otac na službenom putu'. Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina - rekao je u jednom intervjuu.

Ta uloga donela mu je titulu jednog od pet najboljih glumaca u Evropi, a on i njegova partnerka u filmu (Azra) Sinolička Trpkova proglašeni su za najbolji glumački par u bivšoj Jugoslaviji. Nadimak Perhan ostao mu je zauvek pored pravog imena.

Poredili su ga s Dastinom Hofmanom i činilo se da mu se smeši svetska karijera, ali slava je učinila svoje. Početkom devedesetih Davor se navukao na heroin, sa kojeg je pokušao je da se skine u nekoliko navrata, ali bezuspešno.

- Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo 'ja sam mal' pa sam radoznal', ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću - govorio je svojevremeno.

Zbog rata u Sarajevu seli se u Beograd, i tada snimajoš nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji "Underground", koji je čak proglašen najboljm filmom na Balkanu.

Po završetku rata seli se u Banjaluku, a zatim u Sloveniju, kod devojke. Međutim, u to vreme borio se s jakom depresijom i alkoholizmom, da bi 31. maja 1999. godine izvršio samoubistvo vešanjem u Novom Mestu.