СУНОВРАТ ПЕРХАНА: Блистава каријера окончана трагедијом

Давор Дујмовић био је таленат какав се ретко виђа, а у свет филма ушао је потпуно случајно, захваљујући једном необичном сусрету. Након улоге Перхана, у култном филму "Дом за вешање", постао је велика звезда ex-yu глумачке сцене.

Рођен је у Сарајеву, у сиромашној породици, и желео је да свира клавир, а глума му није била први избор.

- Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам ту вежбао - причао је Давор о свом искуству у музичкој школи.

Као дечак имао је обичај да после наставе сврати код свог оца, који је тада радио на пијаци Маркале. Када је једном приликом свратио на сок у оближњи ресторан, баш Тад су ту дошли Емир Кустурица и његов асистент, Ћиро Мандић. Позвали су га на аудицију за филм “Отац на службеном путу” и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу.

После филма "Отац на службеном путу", који је награђен Златном палмом у Кану, одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао.

- У шали кажем да бих ишао на Академију под условом да предајем. Мислим да није било потребе, јер сам мислио да се глумом бавим док се не заситим, док се публика и камера не засите мене. Ја у ствари никад нисам имао намеру да будем глумац - признао је једном приликом.

С непуних 18 година Давор је постао главни глумац у филму Емира Кустурице, "Дом за вешање".

- Перхан је дошао као судбина да добијем главну улогу после филма 'Отац на службеном путу'. Перхан је култ нечег циганског и биће то још двеста година - рекао је у једном интервјуу.

Та улога донела му је титулу једног од пет најбољих глумаца у Европи, а он и његова партнерка у филму (Азра) Синоличка Трпкова проглашени су за најбољи глумачки пар у бившој Југославији. Надимак Перхан остао му је заувек поред правог имена.

Поредили су га с Дастином Хофманом и чинило се да му се смеши светска каријера, али слава је учинила своје. Почетком деведесетих Давор се навукао на хероин, са којег је покушао је да се скине у неколико наврата, али безуспешно.

- Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу. У почетку је било 'ја сам мал' па сам радознал', али радозналост се у овом случају плаћа зависношћу - говорио је својевремено.

Због рата у Сарајеву сели се у Београд, и тада снимајош неколико филмова, од којих је најпознатији "Underground", који је чак проглашен најбољм филмом на Балкану.

По завршетку рата сели се у Бањалуку, а затим у Словенију, код девојке. Међутим, у то време борио се с јаком депресијом и алкохолизмом, да би 31. маја 1999. године извршио самоубиство вешањем у Новом Месту.