Давор Дујмовић био је таленат какав се ретко виђа, а у свет филма ушао је потпуно случајно, захваљујући једном необичном сусрету. Након улоге Перхана, у култном филму "Дом за вешање", постао је велика звезда ex-yu глумачке сцене.
Рођен је у Сарајеву, у сиромашној породици, и желео је да свира клавир, а глума му није била први избор.
- Били смо сиромашни, нисам имао инструмент, али је моја мама познавала чистачицу у школи која ми је ноћу откључавала учионицу и ја сам ту вежбао - причао је Давор о свом искуству у музичкој школи.
Као дечак имао је обичај да после наставе сврати код свог оца, који је тада радио на пијаци Маркале. Када је једном приликом свратио на сок у оближњи ресторан, баш Тад су ту дошли Емир Кустурица и његов асистент, Ћиро Мандић. Позвали су га на аудицију за филм “Отац на службеном путу” и на пробном снимању се показало да је савршен за улогу.
После филма "Отац на службеном путу", који је награђен Златном палмом у Кану, одлучио је да упише филмску академију. Није му успело и касније више није ни покушавао.
- У шали кажем да бих ишао на Академију под условом да предајем. Мислим да није било потребе, јер сам мислио да се глумом бавим док се не заситим, док се публика и камера не засите мене. Ја у ствари никад нисам имао намеру да будем глумац - признао је једном приликом.
С непуних 18 година Давор је постао главни глумац у филму Емира Кустурице, "Дом за вешање".
- Перхан је дошао као судбина да добијем главну улогу после филма 'Отац на службеном путу'. Перхан је култ нечег циганског и биће то још двеста година - рекао је у једном интервјуу.
Та улога донела му је титулу једног од пет најбољих глумаца у Европи, а он и његова партнерка у филму (Азра) Синоличка Трпкова проглашени су за најбољи глумачки пар у бившој Југославији. Надимак Перхан остао му је заувек поред правог имена.
Поредили су га с Дастином Хофманом и чинило се да му се смеши светска каријера, али слава је учинила своје. Почетком деведесетих Давор се навукао на хероин, са којег је покушао је да се скине у неколико наврата, али безуспешно.
- Оно што доноси хероин не бих пожелео ни најгорем непријатељу. У почетку је било 'ја сам мал' па сам радознал', али радозналост се у овом случају плаћа зависношћу - говорио је својевремено.
Због рата у Сарајеву сели се у Београд, и тада снимајош неколико филмова, од којих је најпознатији "Underground", који је чак проглашен најбољм филмом на Балкану.
По завршетку рата сели се у Бањалуку, а затим у Словенију, код девојке. Међутим, у то време борио се с јаком депресијом и алкохолизмом, да би 31. маја 1999. године извршио самоубиство вешањем у Новом Месту.
БОНУС ГАЛЕРИЈА: Слике из приватног албума - Горица Поповић
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".