Pripadnici Vojske Srbije koji su od decembra prošle godine bili angažovani u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu danas su se vratili u Republiku Srbiju nakon uspešnog učešća u ovoj mirovnoj operaciji.
U sastavu kontingenta Vojske Srbije koji je prethodnih sedam meseci bio angažovan u sektoru „Istok“ operacije u Libanu su pešadijska četa iz Druge brigade kopnene vojske, štabni oficiri i pripadnici elementa za nacionalnu podršku.
Oni su prema oceni Ministarstva odbran profesionalno i odgovorno realizovali sve zadatke i tako na najbolji način opravdali ugled srpskog vojnika i Vojske Srbije u međunarodnom okruženju.
Foto:Vojska Srbije
NJih će na dužnostima u ovoj bliskoistočnoj zemlji zameniti pripadnici Vojske Srbije koji su danas otputovali u zonu operacije i koji će narednih šest meseci izvršavati odgovorne zadatke na očuvanju mira.
Pročitajte još
Kontingent Vojske Srbije u ovoj zemlji trenutno broji 177 pripadnika, što ga čini petnaestim po veličini unutar mirovne misije Ujedinjenih nacija u ovoj zemlji i najvećim u svim mirovnim operacijama u kojima učestvuje naša država.
Preciznosti radi, Srbija je u Liban poslala više "plavih šlemova" čak i od Nemačke (65), Holandije (1) i Grčke (135).
SPECIFIČNOSTI SLUŽBOVANJA U LIBANU
Mirovna misija u Libanu jedna je od najrizičnijih na planeti. Od momenta uspostavljanja 1978. godine do danas u ovoj azijskoj zemlji poginulo je 315 pripadnika mirovnih snaga, usled česte obnove tenzija i pograničnih incidenata na izraelsko-libanskoj granici.
Povod za dolazak "plavih šlemova" bio je iscrpljujući građanski rat (1975-1990) podstaknut brojnim faktorima: verskim razlikama, promenom demografske slike Libana (priliv palestinskih izbeglica), ali i uplitanjem Izraela Sirije, Irana i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Foto:Vikipedija
Okidač za dolazak mirovnih snaga bila je izraelska invazija na ovu zemlju marta 1978. godine pod kodnim nazivom "Operacija Litani". Nakon što je Savet bezbednosti UN-a usvojio rezolucije 425 i 426, izraelske trupe su se povukle, a mirovne snage su prvi put dobile mandat u bliskoistočnoj zemlji.
Foto:Vikipedija
Četiri godine kasnije usledila je druga izraelska invazija uperena protiv pripadnika PLO stacioniranih u Libanu. Pretposlednju deceniju 20. veka u ovom delu Azije obeležila je radikalizacija dela stanovništva i serija terorističkih napada, što je bila uvertira za formiranje Hezbolaha, militantne organizacije pod uticajem iranskih vojnih, obaveštajnih i političkih krugova.
Foto:Vikipedija
Nakon turbulentnih godina, izraelske snage su se povukle 2000. godine. Libansko tlo nažalost nije dugo mirovalo. Već 2006. godine izraelska vojska ponovo je prešla granicu i umarširala na jug Libana, dejstvujući sa kopna mora i vazduha po položajima Hezbolaha, ali i civilnim objektima.
U bespoštednoj razmeni vatre rakete su padale i po naseljenim mestima na severu Izraela. Gvozdena kiša nije zaobišla ni objekte mirovnih snaga, što je potvrdilo tvrdnju o Libanu kao jednoj od najrizičnijih mirovnih misija na planeti.
Tokom višedecenijskih previranja u ovom delu planete, najviše mirovnjaka izgubili su Irska (47), Francuska (37), Fidži (35) i Gana (31). Na sreću, srpski kontingent za 12 godina službovanja nije imao gubitaka.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
