GROBNICA "PLAVIH ŠLEMOVA": Najopasnija misija srpske vojske

Pripadnici Vojske Srbije koji su od decembra prošle godine bili angažovani u sastavu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu danas su se vratili u Republiku Srbiju nakon uspešnog učešća u ovoj mirovnoj operaciji.U sastavu kontingenta Vojske Srbije koji je prethodnih sedam meseci bio angažovan u sektoru &bdquo;Istok&ldquo; operacije u Libanu su pešadijska četa iz Druge brigade kopnene vojske, štabni oficiri i pripadnici elementa za nacionalnu podršku.Oni su prema oceni Ministarstva odbranprofesionalno i odgovorno realizovali sve zadatke i tako na najbolji način opravdali ugled srpskog vojnika i Vojske Srbije u međunarodnom okruženju.Foto:Vojska SrbijeNJih će na dužnostima u ovoj bliskoistočnoj zemlji zameniti pripadnici Vojske Srbije koji su danas otputovali u zonu operacije i koji će narednih šest meseci izvršavati odgovorne zadatke na očuvanju mira.Vojska Srbije je učešće u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija u Libanu otpočela 2010. godine upućivanjem pet štabnih oficira, a od tada je broj pripadnika Vojske Srbije u ovoj misiji značajno uvećan. Trenutno u zoni operacije, osim snaga u sektoru &bdquo;Istok&ldquo;, Vojska Srbije angažuje i vod za zaštitu snaga u sastavu italijanskog kontingenta u sektoru &bdquo;Zapad&ldquo;, naslonjenog naSredozemno more.Kontingent Vojske Srbije u ovoj zemlji trenutno broji 177 pripadnika, što ga čini petnaestim po veličini unutarmirovne misije Ujedinjenih nacija u ovoj zemlji i najvećim u svim mirovnim operacijama u kojima učestvuje naša država.Preciznostiradi, Srbija je u Liban poslala više &quot;plavih šlemova&quot; čak i od Nemačke (65), Holandije (1) i Grčke (135).SPECIFIČNOSTI SLUŽBOVANJA U LIBANUMirovna misija u Libanu jedna je od najrizičnijih na planeti. Od momenta uspostavljanja1978. godine do danas u ovoj azijskoj zemlji poginulo je 315 pripadnika mirovnih snaga, usled česte obnove tenzija i pograničnih incidenata na izraelsko-libanskoj granici.Povod za dolazak &quot;plavih šlemova&quot; bio je iscrpljujući građanski rat (1975-1990) podstaknut brojnim faktorima: verskim razlikama, promenom demografske slike Libana (priliv palestinskih izbeglica), ali iuplitanjem Izraela Sirije, Irana i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).Foto:VikipedijaOkidač za dolazak mirovnih snaga bila je izraelska invazija na ovu zemlju marta 1978. godine pod kodnim nazivom &quot;Operacija Litani&quot;. Nakon što je Savet bezbednosti UN-ausvojio rezolucije 425 i 426, izraelske trupe su se povukle, a mirovne snage su prvi put dobile mandat u bliskoistočnoj zemlji.Foto:VikipedijaČetiri godine kasnije usledila je druga izraelska invazija uperena protiv pripadnika PLO stacioniranih u Libanu. Pretposlednju deceniju 20. veka u ovom delu Azije obeležila je radikalizacija dela stanovništva i serija terorističkih napada, što je bila uvertira za formiranjeHezbolaha, militantne organizacije pod uticajem iranskih vojnih,obaveštajnih i političkih krugova.Foto:VikipedijaNakon turbulentnih godina, izraelske snage su se povukle 2000. godine. Libansko tlo nažalost nije dugo mirovalo. Već 2006. godine izraelska vojska ponovo je prešla granicu i umarširala na jug Libana, dejstvujući sa kopna mora i vazduha po položajima Hezbolaha, ali i civilnim objektima.U bespoštednoj razmeni vatre rakete su padale i po naseljenim mestima na severu Izraela. Gvozdena kiša nije zaobišla ni objekte mirovnih snaga, što je potvrdilo tvrdnju o Libanu kao jednoj od najrizičnijih mirovnih misija na planeti.Tokom višedecenijskih previranja u ovom delu planete, najviše mirovnjaka izgubili su Irska (47), Francuska (37), Fidži (35) i Gana (31). Na sreću, srpski kontingent za 12 godina službovanja nije imao gubitaka.BONUS VIDEO:Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

GROBNICA "PLAVIH ŠLEMOVA": Najopasnija misija srpske vojske

Vaš komentar

Nema komentara