ГРОБНИЦА "ПЛАВИХ ШЛЕМОВА": Најопаснија мисија српске војске

Припадници Војске Србије који су од децембра прошле године били ангажовани у саставу мировних снага Уједињених нација у Либану данас су се вратили у Републику Србију након успешног учешћа у овој мировној операцији.У саставу контингента Војске Србије који је претходних седам месеци био ангажован у сектору &bdquo;Исток&ldquo; операције у Либану су пешадијска чета из Друге бригаде копнене војске, штабни официри и припадници елемента за националну подршку.Они су према оцени Министарства одбранпрофесионално и одговорно реализовали све задатке и тако на најбољи начин оправдали углед српског војника и Војске Србије у међународном окружењу.Фото:Војска СрбијеЊих ће на дужностима у овој блискоисточној земљи заменити припадници Војске Србије који су данас отпутовали у зону операције и који ће наредних шест месеци извршавати одговорне задатке на очувању мира.Војска Србије је учешће у мировној операцији Уједињених нација у Либану отпочела 2010. године упућивањем пет штабних официра, а од тада је број припадника Војске Србије у овој мисији значајно увећан. Тренутно у зони операције, осим снага у сектору &bdquo;Исток&ldquo;, Војска Србије ангажује и вод за заштиту снага у саставу италијанског контингента у сектору &bdquo;Запад&ldquo;, наслоњеног наСредоземно море.Контингент Војске Србије у овој земљи тренутно броји 177 припадника, што га чини петнаестим по величини унутармировне мисије Уједињених нација у овој земљи и највећим у свим мировним операцијама у којима учествује наша држава.Прецизностиради, Србија је у Либан послала више &quot;плавих шлемова&quot; чак и од Немачке (65), Холандије (1) и Грчке (135).СПЕЦИФИЧНОСТИ СЛУЖБОВАЊА У ЛИБАНУМировна мисија у Либану једна је од најризичнијих на планети. Од момента успостављања1978. године до данас у овој азијској земљи погинуло је 315 припадника мировних снага, услед честе обнове тензија и пограничних инцидената на израелско-либанској граници.Повод за долазак &quot;плавих шлемова&quot; био је исцрпљујући грађански рат (1975-1990) подстакнут бројним факторима: верским разликама, променом демографске слике Либана (прилив палестинских избеглица), али иуплитањем Израела Сирије, Ирана и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО).Фото:ВикипедијаОкидач за долазак мировних снага била је израелска инвазија на ову земљу марта 1978. године под кодним називом &quot;Операција Литани&quot;. Након што је Савет безбедности УН-аусвојио резолуције 425 и 426, израелске трупе су се повукле, а мировне снаге су први пут добиле мандат у блискоисточној земљи.Фото:ВикипедијаЧетири године касније уследила је друга израелска инвазија уперена против припадника ПЛО стационираних у Либану. Претпоследњу деценију 20. века у овом делу Азије обележила је радикализација дела становништва и серија терористичких напада, што је била увертира за формирањеХезболаха, милитантне организације под утицајем иранских војних,обавештајних и политичких кругова.Фото:ВикипедијаНакон турбулентних година, израелске снаге су се повукле 2000. године. Либанско тло нажалост није дуго мировало. Већ 2006. године израелска војска поново је прешла границу и умарширала на југ Либана, дејствујући са копна мора и ваздуха по положајима Хезболаха, али и цивилним објектима.У беспоштедној размени ватре ракете су падале и по насељеним местима на северу Израела. Гвоздена киша није заобишла ни објекте мировних снага, што је потврдило тврдњу о Либану као једној од најризичнијих мировних мисија на планети.Током вишедеценијских превирања у овом делу планете, највише мировњака изгубили су Ирска (47), Француска (37), Фиџи (35) и Гана (31). На срећу, српски контингент за 12 година службовања није имао губитака.БОНУС ВИДЕО:За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

ГРОБНИЦА "ПЛАВИХ ШЛЕМОВА": Најопаснија мисија српске војске

Ваш коментар

Нема коментара