Kako su Slaviši Vujiću ukrali 50.000 maraka

Iskusni pevač svoj je dar brusio u kafanama. U mladosti je doživeo veliki peh kada su mu provalnici ukrali celu ušteđevinu koju je prikupio pevajući u inostranstvu. O tome je Slaviša govorio za rubriku "Baksuz strana" časopisa "Sabor".

Pre godinu i po dana, dobro se sećam, bio je jul, doživeo sam najžešći baksuzluk. Deset meseci, gotovo bez predaha, pevao sam u kafanama u Švajcarskoj, Austriji i Nemačkoj. I danas se često prisetim tih isposničkih dana kada sam se pravio da ne primećujem prodavnice sa svakojakim mamiparama, kada sam vodio računa o svakom pfeningu i k'o hrčak skupljao marke za kupovinu stana. Jedini trošak koji nikako nisam mogao da izbegnem behu stan i hrana. Odricanje se na kraju, ipak, isplatilo - uštedeo sam lepu "sumicu" od pedesetak hiljada nemačkih maraka.

O'ladiše me za 50.000 maraka

U to vreme živeo sam sam u iznajmljenom stanu u centru Beograda. Jedne večeri otišao sam na Adu da se malo osvežim i proćaskam sa drugovima. Ali, kao što to obično biva, pričama nikad kraja pa se raziđosmo tek pred zoru.

Foto: reprint TV Novosti

 

Prilično nervoza, prevrćem po džepovima tražeći ključ od stana. Bio sam strašno umoran i pospan. Jedva sam čekao da se stropoštam u krevet, ali... Gle čuda, ključ nisam čestito ni gurnuo u bravu, a vrata se sama od sebe otvoriše?! Zar je moguće da mi se od samo dve-tri čašice pića priviđaju takve gluposti? Laganim korakom ulazim u stan. Prvo ugledah odškrinuta vrata na plakaru. Brzo ih otvaram, kad imam šta i da vidim. Osim vešalica koje su se klatile levo-desno u plakaru ne beše ni džempera, ni kožnih jakni, ni sakoa... Tek tada mi se upali "lampica" - pa mene su opljačkali! Osvrćem se i zagledam po stanu, ali sve je jasno k'o dan - ne samo da su mi odneli kompletnu garderobu, nego i televizor, video, muzički stub...

Istog trena ustremim se na policu na kojoj se, među stvarima, lepo umotana i upakovana, nalazila i moja cela ušteđevina. Ali, ne nađoh ni stvari niti pedeset hiljada maraka. Sve su "počistili"! Samo su mi se sa kreveta "smeškale" jedne farmerice i košulja. Neki fini momci, pomislih, ne skidoše me do gole kože.

Toliko sam čitao i slušao o pljačkama, ali sve do ovog trenutka činilo mi se da se takve neprijatnosti događaju samo drugima, ne i meni. U početku sam bio toliko zbunjen i zatečen da maltene ništa nisam osećao. A kada sam se malo sabrao i došao sebi, obuze me neopisiv bes koji ubrzo zameni nekakva čudna radost. Pitaj Boga, kakve su barabe u pitanju. Možda su bili i naoružani? Dobro je da me nisu zatekli u stanu jer ko zna da li bih dans bio među živima.

Foto: Reprint Sabor

 

Odmah sam obavestio miliciju. Sutradan dođoše inspektori, pregledaše stan, napisaše zapisnik ali, kao što sam i očekivao, do dana današnjeg ne nađoše ni lopve niti moje pare. Strašno je to kad vam sve što ste gotovo celog života štedeli i čuvali ode u jednom danu.

Nisam imao para ni za život, a kamoli da plaćam kiriju. U pomoć mi priskočiše prijatelji i nađoše mnogo jeftiniji smeštaj, naravno daleko od centra grada. I tako sam Dobračinu ulicu zamenio Pančevačkim putem, odnosno Krnjačom gde i danas živim. Ali, nema veze, tek mi je dvadeset i četvrta, opet ću štedeti i, ako Bog da zdravlja, jednog dana ću i kupiti stan.

Kao dečkić bio sam prilično nestašan. U rodnom Vrbovcu, siromašnom kosovskom selu kod Gnjilana, važio sam za najvećeg kavgadžiju. Ništa slađe mi ne beše nego da zavadim dvojicu najboljih drugova, Nebojšu i mog imenjaka Slavišu, pa da onda isterujemo pravdu, podrazumeva se - isključivo pesnicama. To što sam bio i niži i sitniji od njih nimalo mi nije smetalo da krenem u svaku tabačinu. Doduše, često sam izvlačio deblji kraj, ali bilo je dana kada sam i ja pobeđivao. Obično smo se tukli zbog sitnih podmetanja, nameštaljki, devojčica, igranki... E, zbog takvih dečjih igrarija, moj nos je postao pravi bokserski.

Foto: reprint TV Novosti

 

Operacija nosa - tri i po sata

U početku nisam mnogo obraćao pažnju na smetnje koje sam imao prilikom disanja, ali vremenom je postajalo sve gore i nepodnošljivije. Na nos više nisam mogao da dišem pa sam morao da spavam otvorenih usta. I dim od cigareta je počeo strašno da mi smeta, a posao mi je takav da često sate provodim u zadimljenim kafanama.

Iako sam godinama izbegavao susret sa lekarima prošlog septembra im se ipak obratih za pomoć. Ne znam otkud toliki strah od ljudi u belim mantilima, ali jednostavno ne volim da nam se putevi ukrštaju. Rekoše mi da je leva strana potpuno začepljena, nosna kost polomljena čak na četiri mesta i da je operacija neophodna.

Dokle god sam mogao, odlagao sam odlazak na operacioni sto, ali eto, ove godine ipak se nađoh na njemu. Bilo je to u julu, na Klinici za plastičnu hirurgiju. Opet taj prokleti juli, pomisliću da mi je to najbaksuzniji dan u godini.

Operacija nosa, koja se inače, ne smatra naročito komplikovanom, kod mene je bila maksimalno zakukuljena - trajala je tri i po sata! Zbog mojih, kako mi lekari rekoše, neverovatno tvrdih kostiju, pinceta se polomila, pa sam u toku operacije izgubio litar i po krvi.

Foto: Jutjub printskrin/Grand Magazin Tv Grand

 

Umesto dva-tri dana u bolnici sam ostao čitavu nedelju. Bio sam strašno nervozan. Pet dana nisam mogao oka da sklopim zbog jezivih bolova i vrtoglavice. Ali, mnogo teže mi je padalo to što su me hranili na cevčicu, a poznat sam kao veliki gurman. Šta bih dao da sam mogao samo jednim komadićem slanine da se "zasladim"? Nažalost, i kada sam napustio kliniku, valjda zbog anestezije i sličnih lekova kojima su me kljukali, toliko mi ubiše apetit da sam za nepune dve nedelje smršao čitavih osam kilograma.

Masku sa lica brzo sam skinuo, ali još tri još tri meseca izgledao sam kao bumbar i plav k'o šljiva - otečen i naduven sa tamnim podlivima. Iako mi je bilo potrebno prilično snage sve ovo da preguram, ne žalim - sada mi je jako lepo, spavam k'o bebica i konačno dišem na nos.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 9. januara 1995. godine. *

BONUS GALERIJA: Slike iz albuma Slaviše Vujića

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".