U pitanju su nagrade za dostignuća iz oblasti medicine, fizike, hemije, književnosti, ekonomije i za doprinos miru, koje su pre 120 godina počele da se dodeljuju u čast švedskog pronalazača Alfreda Nobela (1833-1896).
Prvi put Nobelova nagrada je dodeljena 1901. godine, a u početku se dodeljivala u pet oblasti, da bi od 1968. godine počela da se dodeljuje i u oblasti ekonomije.
Bilo je godina kada nisu dodeljene nagrade, i to tokom Prvog svetskog i Drugog svetskog rata, a najviše nedodeljenih nagrada je za doprinos miru, pošto obuvhata godine i posle Drugog svetskog rata.
Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade je Pakistanka Malala Jusufzai, koja je 2014. godine imala samo 17 godina, i ona je nagrađena za doprinos miru u svetu, dok je najstariji dobitnik Amerikanac DŽon Gudenou, koji je 2019. godine imao 97 godina kada mu je dodeljena nagrada za hemiju.
Kandidati Nobelove nagrade za mir
Dodelom ovogodišnje Nobelove nagrade za mir u petak dominiraju pandemija koronavirusa i “klimatska kriza”.
U kladionicama Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predvodi favorite, uključujući multilateralnu inicijativu za vakcinaciju Covax – zbog njihove namere da vakcinišu ljude širom sveta. Ruski opozicionar Aleksej Navaljni i švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg takođe se rangiraju visoko na vrhu. "Reporteri bez granica“ i Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama (UNFC) takođe zauzimaju vodeće pozicije među kladionicama.
Od 1901. godine do sada, 57 žena je dobilo Nobelove nagrade.
Nagrada je dodeljena pojedincima 934 puta, a organizacijama 28 puta, od čega je Crveni krst jedini tri puta dobio nagradu.
Dva puta se desilo da dobitnik odbije nagradu - prvi put je to uradio francuski filozof Žan Pol Sart, 1964. godine, za doprinos književnosti uz obrazloženje da je uvek odbijao bilo kakva priznanja, dok je drugi put nagradu odbio Vijetnamac Le Duk To, koji je zajedno sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom dobio laureat za doprinos miru u Vijetnamu, a koji je zbog situacije u Vijetnamu odbio nagradu.
Dešavalo se i da su pojedinci morali prisilno da odbiju nagrade - trojica nemaca Ričard Kun, Afold Butendant i Gerhard Domaku jer im je Adolf Hitler zabranio, dok je Borisu Pasternaku nagradu za književnost 1958 zabranio Sovjetski savez.
Odbor za dodelu nagrada je dva puta posthumno dodelio Nobela: bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Šveđaninu Dagu Nameršeldu, i njegovom sunarodniku, pesniku Eriku Karlfeltu.
O izboru pobednika u svakoj kategoriji odlučuju različite organizacije - u pet kategorija se odluka donosi u Švedskoj, a dobitnik nagrade za mir se bira u Norveškoj.
Nominaciju mogu da podnesu akademici, naučnici, bivši dobitnici, profesori univerziteta.
Dobitnici nagrada od 1901. godine dobijaju istu vrednost nagrade, a danas je to oko 1,1 milion dolara.
Nobelova fondacija koja organizuje događaj, saopštila je krajem septembra da se i ove godine svečana ceremonija dodele neće održati, već će dobirnici primiti nagradu u svojoj matičmoj zemlji.
Ove godine, dobitnik Nobelove nagrade za psihologiju ili medicinu biće poznat 4. oktobra, za fiziku 5. oktobra, za hemiju 6. oktobra, za književnost 7. oktobra.
Ime dobitnika nagrade za mir biće poznato 8. oktobra, a do sada je za tu nagradu prijavljeno 329 kandidata - 234 pojedinaca i 95 organizacija, dok će dobitnik nagrade za ekonomiju biti poznat 11. oktobra.
(Tanjug)
Pročitajte još
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
