Naime, predsednik Saveza nemačke industrije (BDI) Zigfrid Rusvirm predložio je povećanje nedeljnog radnog vremena - uz naknadu. Ali to nije lako implementirati, prenosi Poslovni dnevnik.
Takođe se prenosi da ugostitelji nemaju dovoljno uslužnog osoblja, nedostaju kase u maloprodaji, novi dnevni centri ne mogu da se otvore zbog nedostatka kadra, na aerodromima nedostaju radnici.
- Postoji ideja za duže radno vreme, odnosno da se uvede 42-časovna nedelja. To bi bilo lakše sprovesti nego podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 70 godina - rekao je Zigfrid Rusvurm, predsednik Saveza nemačke industrije (BDI).
Koliko u proseku Nemci rade?
Kako se saznaje, prema podacima Instituta za tržište rada i istraživanja zanimanja (IAB) Nemačkog zavoda za zapošljavanje, radnici su prošle godine radili u proseku 38,2 sata nedeljno. Prema statistici, prosek za radnike sa nepunim radnim vremenom je 17,86 sati.
Pročitajte još
Ipak, u ovoj zemlji i dalje postoji visoka kvota za honorarni rad. A produktivnost po satu je veća nego u mnogim drugim zemljama. Postoji i prekovremeni rad: prema IAB-u, zaposleni su u 2021. godini radili u proseku 20 plaćenih i nešto više neplaćenih prekovremenih sati.
Foto: Profimedia
Šta kažu kolektivni ugovori i zakon?
Zakon o radnom vremenu propisuje maksimalno osam sati radnim danom, odnosno od ponedeljka do subote, ne računajući zakonom propisane pauze. Ovo čini maksimalno radno vreme od 48 sati nedeljno. Mnogi kolektivni ugovori, međutim, predviđaju mnogo manje radnih sati. U metalnoj i elektro industriji radnici rade 35 sati nedeljno. Uslužne delatnosti obično rade između 38 i 39 sati nedeljno.
Kako prenose nemački mediji, predloženu 42-časovnu radnu nedelju ne bi bilo tako lako uvesti. Zaposleni prvo treba da daju izjavu. Sindikati takođe – i oni su protiv dužeg radnog vremena, čak i ako bi se plate shodno tome povećale.
Kakvo je mišljenje lekara?
Koliko dugo neko može da radi svoj posao zavisi, naravno, od osobe. Neki više vole da rade što je duže moguće da bi se bolje oporavili tokom duže pauze. Drugi više vole da rade kraće i možda efikasnije. Prema mišljenju mnogih lekara, zaposlenima ne bi trebali da budu preopterećeni. Nakon četiri do šest sati koncentracija se smanjuje.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), previše prekovremenog rada je loše za vaše zdravlje. Rizik od srčanih i cirkulatornih bolesti opasnih po život značajno se povećava kada ljudi rade više od 55 sati nedeljno, prenosi Feniks Magazin.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
