Proleće 1910. godine. U jednom od venecijanskih kanala plovi gondola u kojoj sedi dama neverovatne lepote u pratnji karabinjera. Iz usta posmatrača čuju se nepristojne psovke i povici, ali i oduševljeni uzvici i izjave ljubavi. Ipak, lepa grofica ne obraća pažnju na njih. NJena pojava je slika dostojanstvene i prefinjene aristokratkinje. Ona je ruska grofica Marija Taranovskaja, kojoj će se za nekoliko minuta suditi za ubistvo.
Događaji koji su prethodili
Iako je rođena u aristokratskoj porodici, u mladosti nije imala finansijsku sigurnost. Međutim, kako je rasla, naslednica je imala sve više šanse za dobar životu, jer su je, prema rečima njenih prijatelja i savremenika krasile neverovatna lepota, figura kao isklesana, velike i prodorne plave oči i bujne tamne lokne.
Ipak, mnogobrojni muškarci koji su joj se našli na putu upoznali su i njenu drugu stranu. Oni joj bili oruđe na putu do glavnog cilja - lagodnog života. NJen prvi brak sa Vasilijem Taranovskim bio je obeležen mnogobrojnim skandalima o kojima se pričalo po Moskvi i šire, međutim kada je shvatila da on ne može više da joj pruži život kakav je želela, podnela je zahtev za razvod.
Stoga, 1906. godine grofica piše pismo uglednom advokatu Donatu Prilukovu, u kom mu izjavljuje ljubav i moli ga za pomoć. Iako je prethodno nije poznavao, pristao je na sastanak sa njom, posle koga je kao i mnogi pre njega - izgubio glavu. Ne samo da joj je pomogao da se razvede već joj je i obećao život kakav je priželjkivala.
Pročitajte još
I stvarno - kako su kasnije njihovu poznanici svedočili, prvih nekliko meseci su uživali u raskoši i bogatstvu, ali pred naletom mnogobrojnih daminih želja, Prilukovljev novac je počeo da nestaje. Taranovskaja je tada već spazila sledeću "žrtvu". Bio je to grof komarovski kod je upoznala tokom putovanja u Alžir Komarovski je bio na odmoru sa suprugom koja je bila na samrti.
NJen scenario je sada već bio dobro uvežban. Zavelaga je, a grof je ubrzo nakom ženine smrti zaprosio Mariju i prepisao joj novac od osiguranja u slučaju njegove smrti. Zatim je otišao u Veneciju u luksuzno porodično gnezdo.
Zločin koji je uzbunio svet
Advokat Prilukov je i dalje voleo svoju groficu i bio je spreman da joj pomogne. Taranovskaja mu je rekla da gaji mržnju prema Komarovskom, ali je primorana da ga trpi zbog novca koji joj je obećao. Potom je usledilo priznanje iz kog se razvio plan.
- Kada me Komarovski dodirne, čini mi se kao da krastače puze po mom telu - pisala je svom ljubavniku. Prilukov je neko vreme bio nem na njena pisma, a onda je ozbiljno odgovorio: "Ako je to zaista tako, mora da bude eliminisan". Isto je ponovio i prilikom jednog od svojih svedočenja na sudu.
U plan je tad uključen još jedan muškarac, koji je na Taranovskaju gledao kao na muzu. Nikolaj Naumov, prijatelj grofa Komarovskog, potomak stare plemićke porodice koji je mnogo pio i pisao joj sumorne pesme. Marija ga je videla kao savršenog počinioca zločina, koji će joj doneti novac koji je želela, a onda ostatak života provesti u zatvoru. Bar je grofica tako mislila.
Iako je zbog nje bio spreman na sve, kada mu je grofica spomenula ubistvo Komarovskog, bio je užasnut. Taranovskaja shvatila da mora da deluje "suptilnije" na svog obožavaoca.
Tada su Prilukov i Taranovskaja rešili da falsifikuju telegram - koji je navodno poslao Komarovski, a koji je sadržao grube uvrede na njen račun. Sa suzama u očima pokazala ga je Naumovu. Mladić je poludeo od besa i ipak odlučio da ubije Komarovskog zbog iskazane drskosti.
Ujutru 4. septembra 1907. godine, Nikolaj Naumov se pojavio na pragu kuće Komarovskog u Veneciji. Kada mu je grof izašao u susret, Naumov je prema rečima očevidaca uzviknuo: "Ne smeš se oženiti groficom!" i pucao u njega.
Komarovski je hitno odveden u bolnicu gde je preminuo nekoliko dana kasnije, a Naumov u policijsku stanicu. Počela je istraga tokom koje je nesrećni ubica saznao za osiguranje koje je Taranovskaja trebalo da dobije nakon smrti svog verenika. Uvređen prizemnošću svoje voljene, Naumov je sve priznao i otkrio imena svih koji su bili umešani u zločin. Ubrzo su uhapšeni i Taranovskaja i Prilukov.
Istraga o ovom slučaju trajala je više od dve godine i pomno su je pratili brojni svetski mediji, koji su je nazvali Crni anđeo. Ali čak i dok je bila u pritvoru, Marija Taranovskaja nije izgubila svoj neverovatan šarm, pa je prema svedočenjima, karabinjerima koji su joj dodeljeni naređeno da se menjaju na svakih sat vremena.
Na sudskim saslušanjima grofica se domišljato branila, pokušavajući da se predstavi kao žrtva tuđih manipulacija. Međutim, ubedljivi govori je nisu spasili od relativno blage kazne – osam godina društveno-korisnog rada.
Zabeleženo je, međutim, da je već 1915. godine puštena na slobodu. Skandalizovana Evropa i onovremena aristokratija tvrdili su da se kasnije udala za bogatog američkog oficira i preselila u Sjedinjene Države, posle čega se o daljoj sudbini "crnog anđela" više ništa ne može reći.
(Nacionalna geografija)
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
