TAJNO ČUVAN DO SMRTI Papir koji je Olivera skrivala 60 godina

Slavna Olivera Marković, jedna od najvećih jugoslovenskih i srpskih filmskih, televizijskih i pozorišnih glumica, obeležila je čitavu jednu eru na našim prostorima.

Umetnica koja je igrala i briljirala u svim žanrovima i žena predivnog glasa glumom se aktivno bavila 60 godina i za to vreme se pojavila u više od 100 filmova i 40 televizijskih serija, a teško je izbrojati sve njene pozorišne uloge, mada se procenjuje da ih je više od 150. Članica Beogradskog dramskog pozorišta bila je od 1951. godine, a poznato je i da je obožavala da peva ruske romanse.

Napustila nas je 2. jula 2011. godine, a nakon smrti Olivere Marković njen sin Goran Marković, naš proslavljeni režiser, podelio je jednu priču koja ranije nije bila poznata javnosti.

View this post on Instagram

A post shared by Srb VIP (@srbija.v.i.p)

Pročitajte još

LEPINA NASLEDNICA: Gde je našla malu Ivanu i KO je njen otac

12:17

LJUBAVNA PRIČA BATE STOJKOVIĆA: NJu je voleo do poslednjeg dana

10:42

5 priča o tome kako su nastale najemotivnije Tomine pesme

12:48

ČITULJE ZA AŠANINA: Emotivna poruka pevača i Darkovi nadimci

16:37

Naime, nakon smrti čuvene glumice, njen sin je kustosu Muzeja Narodnog pozorišta predao nekoliko njenih ličnih predmeta, a tu su se našle njene veštačke trepavice, kutija za nakit, vizit-karta... Međutim, predmet o kom se najviše pričalo nesumnjivo je bila ― umrlica Žanke Stokić.

Kako je Goran Marković ispričao, Olivera je umrlicu svoje pokojne koleginice i jedne od najvećih umetnica na našim prostorima "skinula sa jednog drveta" nakon Žankine sahrane 1947. godine, kada je imala 22 godine, a koliko joj je ovaj papir značio najbolje pokazuje to što ga je čuvala kao veliku dragocenost više od 60 godina!

Očito se Olivera tokom celog života i karijere divila pokojnoj Žanki Stokić, a mediji su svojevremeno pisali i da ju je bolela nepravda koja je naneta legendarnoj glumici, za koju je Branislav Nušić napisao "Gospođu ministarku".

Kao što je poznato, glumica je sa svojim kolegama nastupala i tokom Drugog svetskog rata i nacističke okupacije Beograda. To je bio jedini Žankin način da preživi jer je njen život, s obzirom na dijabetes, s kojim je živela, zavisio od insulina koji su joj Nemci obećali zauzvrat.

Međutim, po okončanju rata, njen život pretvorio se u tragediju: novi režim ju je optužio da je nastupanjem u pozorištu pomagala neprijatelju, pa neko vreme provodi iza rešetaka. Bila je osuđena na kaznu "od osam godina gubitka srpske nacionalne časti" i čišćenje ulica, što je donedavnu srpsku kulturnu heroinu dotuklo, pa se povukla u samoću i mirno čekala smrt.

Kazna joj je, zahvaljujući uticajnim prijateljima i kolegama, potom smanjena na dve godine, a Bojan Stupica joj je obećao da će joj pružiti priliku da zaigra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Žanka se tome radovala samo dva dana tri dana ― smrt je bila brža i nastupila je 20. jula 1947. godine.

Nakon smrti legendarne umetnice, Beograđani su pričali kako je "pola grada" izašlo da je isprati na večni počinak, a ovaj trenutak dobro se urezao u sećanje svih koji su je cenili. Očito je među njima bila i Olivera Marković, žena koja je do poslednjeg dana poštovala jednu od najvećih.

(Glossy)