Славна Оливера Марковић, једна од највећих југословенских и српских филмских, телевизијских и позоришних глумица, обележила је читаву једну еру на нашим просторима.
Уметница која је играла и бриљирала у свим жанровима и жена предивног гласа глумом се активно бавила 60 година и за то време се појавила у више од 100 филмова и 40 телевизијских серија, а тешко је избројати све њене позоришне улоге, мада се процењује да их је више од 150. Чланица Београдског драмског позоришта била је од 1951. године, а познато је и да је обожавала да пева руске романсе.
Напустила нас је 2. јула 2011. године, а након смрти Оливере Марковић њен син Горан Марковић, наш прослављени режисер, поделио је једну причу која раније није била позната јавности.
Прочитајте још
Наиме, након смрти чувене глумице, њен син је кустосу Музеја Народног позоришта предао неколико њених личних предмета, а ту су се нашле њене вештачке трепавице, кутија за накит, визит-карта... Међутим, предмет о ком се највише причало несумњиво је била ― умрлица Жанке Стокић.
Како је Горан Марковић испричао, Оливера је умрлицу своје покојне колегинице и једне од највећих уметница на нашим просторима "скинула са једног дрвета" након Жанкине сахране 1947. године, када је имала 22 године, а колико јој је овај папир значио најбоље показује то што га је чувала као велику драгоценост више од 60 година!
Очито се Оливера током целог живота и каријере дивила покојној Жанки Стокић, а медији су својевремено писали и да ју је болела неправда која је нанета легендарној глумици, за коју је Бранислав Нушић написао "Госпођу министарку".
Као што је познато, глумица је са својим колегама наступала и током Другог светског рата и нацистичке окупације Београда. То је био једини Жанкин начин да преживи јер је њен живот, с обзиром на дијабетес, с којим је живела, зависио од инсулина који су јој Немци обећали заузврат.
Међутим, по окончању рата, њен живот претворио се у трагедију: нови режим ју је оптужио да је наступањем у позоришту помагала непријатељу, па неко време проводи иза решетака. Била је осуђена на казну "од осам година губитка српске националне части" и чишћење улица, што је донедавну српску културну хероину дотукло, па се повукла у самоћу и мирно чекала смрт.
Казна јој је, захваљујући утицајним пријатељима и колегама, потом смањена на две године, а Бојан Ступица јој је обећао да ће јој пружити прилику да заигра у Југословенском драмском позоришту.
Жанка се томе радовала само два дана три дана ― смрт је била бржа и наступила је 20. јула 1947. године.
Након смрти легендарне уметнице, Београђани су причали како је "пола града" изашло да је испрати на вечни починак, а овај тренутак добро се урезао у сећање свих који су је ценили. Очито је међу њима била и Оливера Марковић, жена која је до последњег дана поштовала једну од највећих.
(Глоссy)
БОНУС ГАЛЕРИЈА: Слике из албума глумице Тање Бошковић
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".