NEĆE BITI "TOPLOTNE POLICIJE": Nemci u ozbiljnoj krizi

EU želi da smanji potrošnju gasa za najmanje 15 odsto, a Nemačka verovatno mora da štedi još više.

Ali kako to postići, pita se Dojče vele u današnjem članku.

Nemački proizvođač još nije skinuo oglas za grejanje na gas, u kome se kaže da zamena starog sistema grejanja na mazut novim gasnim donosi 45 odsto državnih subvencija – i to više nije tačno. Nemačka je ove podsticaje ukinula bukvalno preko noći. Država će ubuduće sufinansirati samo one sisteme grejanja koji rade na obnovljivu energiju. To su toplotne pumpe ili kotlovi na pelet.

„Najveći broj ljudi živi u starijim kućama. Sada ih treba sanirati, zameniti prozore, ukloniti grejanje na gas – to pomaže da se smanje troškovi grejanja, a takođe pogoduje zaštiti klime“, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek, političar Zelenih.

Grejalice rasprodate

Pročitajte još

UKRAJINCI BESNI: Kanada vraća turbine za ruski gasovod

19:09

NEMCI STRAHUJU ZBOG SEVERNOG TOKA 1: "Svaki scenario moguć"

13:53

KRIVAC LISICA: Državne tajne rasute po ulicama Nemačke

18:25

"DIVIM IM SE": Šolc se poklonio zaverenicima protiv Hitlera

09:50

Da li sada da se oslobodimo grejanja na gas? Grejna sezona počinje za tri meseca, a svako drugo domaćinstvo u Nemačkoj se greje na gas. Ako pozovete majstora za instalacije grejanja, on kaže da može da servisira stari sistem grejanja tek u oktobru, do tada su svi termini popunjeni.

Osim toga, postoji nedostatak materijala. Skoro da više nema toplotnih pumpi na tržištu. Čak i ako kupite pumpu, može potrajati nekoliko meseci da je instalirate. Mobilni radijatori i električni grejači su skoro rasprodati u prodavnicama električnih uređaja. Stručnjaci upozoravaju da električna mreža nije predviđena za tako masivno dodatno opterećenje, pa bi mreža mogla biti preopterećena na lokalnom nivou.

Veliki računi – samo u narednom periodu

U Nemačkoj je još leto i grejanje je isključeno, ali stanari i vlasnici kuća i stanova polako shvataju da bi jesen mogla da bude neprijatna. Snabdevači energentima žele da povećaju mesečni iznos za svoje usluge već u avgustu ili septembru.

Čak i oni korisnici koji imaju dugoročne ugovore sa garantovano niskom cenom moraju da prihvate da će im energija od oktobra biti skuplja. Iz solidarnosti sa drugima trebalo bi da plaćaju i do pet centi po kilovat-satu.

Neće biti “toplotne policije”

Stimulacija kroz cene dolazi prekasno, kažu ekonomisti, kritikujući dosadašnje poteze nemačkog ministra privrede. Mesecima poziva građane da štede gas, a – ostaje samo na apelima. Doduše, sprema se direktiva koja zabranjuje zimsko zagrevanje bazena na gas.

„Ne verujem da će policija ići od vlasnika bazena do vlasnika i proveravati da li se greju“, kaže ministar Habek i dodaje da to neće biti „zemlja u kojoj bi želeo da živi“.

Neće biti ni zakonski propisanog zamrzavanja, dodaje, jer se tokom pandemije pokazalo da se ljudi dobrovoljno pridržavaju mera. Međutim, stručnjaci sumnjaju da se pandemija i energetska kriza mogu porediti. Naučno veće pri Ministarstvu ekonomije i zaštite klime okuplja vodeće ekonomiste, njih 41. Savet je prošlog meseca pisao pismo ministru Habeku, upozoravajući ga da se apelima gotovo nikada ne postiže cilj.

Neka cene rade

Kažu da će potrošači štedeti energiju samo ako osete krizu u novčaniku. „Visoka cena gasa je najbolji podsticaj za ograničavanje potrošnje“, navodi se u pismu upućenom ministru. „Ukoliko je signalni efekat cene onemogućen, jer određena preduzeća i domaćinstva znaju da će dobiti energiju po fiksnoj ceni, neće biti motivisani da štede.

Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIV) izračunao je još u aprilu da postoje mere koje bi tokom godine smanjile potrošnju gasa za 33 odsto, a jedna od njih je da se povećanje cena energenata prenese direktno na potrošače. U prvih šest meseci Nemačka je uštedela samo 16 odsto gasa.

Država ne bi trebalo da snosi dodatne troškove

Ekonomisti smatraju da ne treba davati dodatnu pomoć za troškove energije – već je jednom uplaćeno 300 evra. Skeptični su i kada je u pitanju država koja pokriva razliku u ceni. Umesto toga, Savet predlaže da se tržište uredi tako da potrošači imaju umerene cene za određeni procenat prošlogodišnje potrošnje, a domaćinstva koja troše više plaćaju penale.

Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja ide korak dalje i preporučuje da se onima koji ostvare značajne uštede isplaćuju premije. Ministar Habek to ne želi: „Ako neko kaže, pomoći ću samo ako dobijem još 50 evra, onda bih rekao – druže, nećeš dobiti.

Nazad na posao od kuće

Umesto toga, ministar i dalje savetuje ljude da se ređe tuširaju i hladnijom vodom, da poprave grejanje i podese optimalnu, nižu temperaturu prostorije. A pošto se broj novozaraženih korona virusom povećava, možda bi bilo pametno da što više ljudi ponovo radi od kuće.

Postoje studije u kojima je izračunato da bi se pet odsto energije za grejanje moglo uštedeti ako bi više ljudi radilo od kuće. Klaudija Kemfert tvrdi da postoji “značajan potencijal” za uštede. „U principu, rad od kuće bi mogao da doprinese uštedi energije, jer tada kancelarije ne moraju da se greju i tako se može uštedeti.

Koliko će trajati skladišta gasa?

Ali da li će poslodavci koji na ovaj način štede energiju podeliti deo te uštede sa svojim zaposlenima? To za sada nije jasno, kao što nema odgovora na mnoga druga pitanja u energetskoj krizi. Ali da li je nestašica gasa zaista neizbežna?

Četiri vodeća ekonomska instituta u zemlji izračunala su da bi energije bilo dovoljno i kada bi se iskoristilo samo 20 odsto kapaciteta Severnog toka 1. Ali samo pod uslovom da, ako se protok smanji, Nemačka ne mora da deli dolaznu količinu gasa sa svojim susedima. Ni ovo nije politički razjašnjeno. Prema procenama, nestašice bi mogle da nastanu u aprilu i maju, a zatim ponovo u decembru 2023. Dakle, zemlja će morati da se suoči sa ovim problemom na duži rok.