LEPA SUPRUGA I ŽESTOKA PIĆA: U poseti domu Srećka Šušića '95

Ranih devedesetih, svi su znali njegove hitove, čak i oni koji nisu znali ko ih peva. U poseti u njegovom domu u Kraljevu 1995. godine bila je ekipa časopisa "Sabor" koja je zabeležila kako je tada izgledao život porodice Šušić. Tekst prenosimo u celosti:

U maloj oazi mira i zelenila odvojenoj samo uskim, dvadesetak metara dugim, prolazom od bučne i prometne Karađorđeve ulice u Kraljevu nalazi se nevelika kuća u čijih pedeset i "kusur" kvadrata žive pevač Srećko Šušić, njegova supruga Gordana i njihovo dvoje dece - devetogodišnji Darko i dve i po godine mlađa Jovana. Supružnici nas, ispijajući kaficu, dočekuju na omalenom tremu, dok se klinci u dvorištu veselo igraju sa kućnim ljubimcem, ženkom pekinezera Bongom.

- Nikada nismo "patili" od toga da se razmećemo i da izgradimo velelepnu kućerinu na nekoliko spratova. Najbitnije nam je bilo da imamo sopstveni dom i da se u njemu prijatno osećamo - kaže Srećko i kao da se pravda što nismo zakoračili u dvorac od nekoliko stotina kvadrata, dok nas domaćica odmah po dolasku obasipa pitanjima čime može da nas posluži.

Foto: Arhiva TV Novosti

Već i zbog toga, ali i iz daljeg razgovora stiče se utisak da su Šušići pre svega skromna, ali srećna i harmonična familija u kojoj je podela rada tako organizovana da se glava porodice brine za ono od čega se živi, a njegova lepša polovina je zadužena za kuću i odgajanje dece.

Saznajemo da su Srećko i Gordana u braku jedanaest godina i da su se prvi put upoznali u restoranu u kojem je naš domaćin pevao. Veli on da mu je devojka već na prvi pogled zapala za oko, ali da je morao dobro da se pomuči kako bi pridobio njene simpatije. Posle blagog nećkanja, Gordana je pristala da se zabavljaju i posle godinu dana odlučili su da se venčaju.

- Volela sam muziku i sa sestrama i drugaricama sam često odlazila u restorane da slušam tada aktuelne novokomponovane hitove. Maltene gde god smo otišle, pevao je Srećko. Jer, bio je tada pevač na glasu u kraljevačkom kraju. Međutim, to što je bio poznat nije bilo presudno da naša veza počne. Vezale su nas sasvim druge stvari - priča Gordana, inače rođena Beograđanka koja se svojevremeno sa porodicom preselila u Kraljevo.

Foto: Reprint Sabor

- I ja ću da postanem pevačica - tiho odgovara na naše pitanje šta će biti kad poraste šestoipogodišnja Jovana. - Tata mi je kupio mikrofon na baterije i najviše volim da pevam Cecine i Draganine pesme - veli klinceza ne odvajajući se od mezimice Bonge.

Na te ćerkine reči Srećko se osmehuje i seća se da je i on, kao klinac, bio opsednut pesmom. Idoli su mu bili Bora Spužić Kvaka i Toma Zdravković i njihove pesme je najviše voleo da peva. Amaterski je počeo da nastupa još kao školarac, a kasnije je sa pevanjem nastavio kao ekonomista u kraljevačkom "Magnohromu".

- U početku pevanje mi je bilo hobi i veliko zadovoljstvo. Srce bi mi uvek radosno zaigralo kada bih uspeo pesmom da razveselim publiku. Dobijao sam nagrade učestvujući na mnogim takmičenjima. Međutim, u to vreme, početkom osamdesetih, o ploči sam mogao samo da sanjam. Prekretnica u mojoj karijeri bio je susret sa Miletom Basom, koji mi je pružio šansu da izdam prvenac i predstavim se široj publici. Pred izlazak ploče, bio je uveren da ću uspeti. Moja nekadašnja maštanja su se ostvarila 1992. godine kada su pesme "Ulica rađa grešnike" i "Bacio bih sve niz reku" preko noći postale hitovi. Nije bilo srećnijeg čoveka od mene, kada sam, ulazeći u kafanu čuo da mnogo poznatije kolege pevaju melodije sa moje ploče. Kako je vreme odmicalo svake je godine izlazila po jedna ploča, popularnost kod publike mi je rasla i imao sam sve manje vremena za sebe i porodicu. Nekadašnji hobi postao mi je posao - priča Srećko i dodaje da mu je ostala jedina pasija da, iako već godinama nije okusio alkohol, sakuplja "eksponate" za kolekciju žestokih pića. Na nju je popularni pevač izuzetno ponosan i goste širokogrudo nudi da degustiraju "kapljicu" iz njegovog bogato opremljenog šanka. Dok on ispija kafu!

Foto: Reprint Sabor

Prema Gordaninim rečima, iako je Srećko, zbog prirode posla, često odsustvovao od kuće tokom privih godina braka nisu se mnogo razdvajali. Pravila mu je društvo na "tezgama", kako onim domaćim tako i inostranim, a bila je i Srećkov najvatreniji navijač na pevačkim nadmetanjima. Izgleda da mu je donosila sreću jer se sa njih samo u izuzetnim slučajevima vraćao praznih ruku. To dokazuje Srećkova kolekcija nagrada iz koje posebno izdvaja "srebrni opanak" osvojen na godišnjem "Poselu 202".

- Kad se Darko rodio, po prirodi stvari sve sam češće ostajala kod kuće. Međutim, nikad nisam bila sama. Društvo su mi pravile mama i sestra koje su mi i prve komšinice! Od tada sam se maksimalno posvetila kući i usavršavanju kulinarskog umeća. Posatala sam ekspert za pripremanje pasulja i roštilja, omiljene Srećkove hrane - kaže Gordana.

- Ume mama da spremi i druge ukusne đakonije. Kuva prste da poližeš - veli Darko koji je više nego očigledno Gordanin glavni "maneken" u kući kad je o spravljanju hrane reč. Izuzetno je korpulentan za učenika trećeg razreda osnovne škole. Visinu i snagu koristi za igranje košarke, mada mu ni bokserske veštine nisu strane. Pored toga, veli, obožava da se zanima kompjuterskim igricama i da rešava šahovske probleme koji izlaze u novinama.

Foto: Reprint Sabor

Dok sin priča o svojim interesovanjima Srećko diskretno nagoveštava Gordani da je vreme da počne da ga pakuje za put. Jer, te večeri ga čeka tezga u Šapcu, a već sutradan let za Švajcarsku.

- Ko zna kada ću ponovo biti kod kuće? Kad se ode preko "grane" valja iskoristiti teško dobijenu vizu. Naporno jeste, ali je to posao koji sam izabrao i nema razloga da se žalim - kaže Srećko.

Dok mu pakuje odela i košulje u kofer Gordana veli da joj se sada, kad su deca stasala ponovo pruža prilika da putuje sa suprugom. Međutim, te mogućnosti sve slabije koristi pošto joj, priznaje, već malo i dosadilo i više voli da ostane kod kuće, brine o deci i zanima se cvećem koje uzgaja u bašti.

- I kad Srećko nije tu, imam osećaj da je prisutan - kaže Gordana. - Stalno ga zovu telefonom menadžeri i obožavateljke. Ja onda izigravam sekretaricu, dajem informacije kada bi trebalo da se vrati, da li priprema ploču... Sebi sam nametnula i slatku obavezu da redovno kupujem novine, isecam članke o Srećku i lepim ih u veliku svesku...

Pošto je pakovanje privedeno kraju popularni pevač kreće put automobila. Jovana i Darko su već oko njega.

- Tata, kupi mi neku novu igricu - viče Darko.

- I lutku i bojice - dodaje Jovana.

Uz škripu guma, Srećkov auto izlazi iz zelene oaze. Kvartet je postao trio. Do sledeće prilike, kada će se porodica Šušić ponovo naći na okupu.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru", 30. oktobra 1995. godine. *

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".