Godine 1917. nije bilo velikih pomaka na Solunskom frontu. Zaraćene strane forsirale su rovovski rat bez inicijative i konkretnijih pomaka.
Na međunarodnom planu dešavala su se krupna pomeranja. Pogođena Oktobarskom revolucijom, Rusija je istupila iz rata, a Sjedinjene Američke Države pridružile su se saveznicima.
Foto: Vikipedija
Iz srpske perspektive, uveliko se raspravljalo o budućoj zajedničkoj državi Južnih Slovena. Osim Krfske deklaracije koja je usvojena iste godine, jedan od najkrupnijih događaja nesumnjivo je bio i Solunski proces koji je rezultirao streljanjem oficira članova udruženja "Ujedinjenje ili smrt" zbog optužbe za pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.
Vojvoda među prvima u redovima za vakcinu
Za to vreme, vojska je prikupljala snagu za odlučujući proboj, a Vrhovna komanda se posvetila izučavanju ratne kartografije, tražeći "uska grla" bugarsko-nemačke koalicije.
U godini koju nisu obeležila krupna dešavanja na frontu, počela je vakcinacija srpske vojske protiv tifusa. Patent poljskog lekara Ludvika Hiršvelda među prvima je primio vojvoda Živojin Mišić.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Godinu dana kasnije kompletirane su pripreme za odlučnu ofanzivu. Mišiću je poverena funkcija načelnika Štaba Vrhovne komande, a na upražnjeno mesto komandanta Prve armije postavljen je general Petar Bojović.
Francuska komanda bila je isprva rezervisana prema bilo kakvim ofanzivnim dejstvima, smatrajući Solunski front „provincijskim“. Ipak, susret regenta Aleksandra i srpske Vrhovne komande sa generalom Franše d‘ Epereom na Jelaku, podstakao je glavnog komandanta savezničkih snaga da promeni mišljenje.
Foto: Vikipedija
Mišić je ubedio francuskog kolegu da se opštom ofanzivom duž moravsko-vardarske doline mogu ugroziti Centralne sile. U cilju njenog sprovođenja, srpskoj vojsci su se pridružile dve francuske divizije i artiljerija.
Juriš u otadžbinu
U večernjim satima 13. septembra 1918. godine, srpskim divizijama pročitana je naredba vojvode Mišića sa završnim rečima:
„S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu!“
Sutradan, u ranim jutarnjim časovima, strahovita artiljerijska kanonada najavila je juriš srpske vojske u otadžbinu. Godine izgnanstva i neizvesnosti motivisale su srpske trupe da jurišaju daleko ispred francuskih saveznika.
U rejonu Dobrog polja probijene su neprijateljske linije što je nemačke i bugarske divizije nagnalo u bekstvo.
Foto: Vikipedija
Front je probijen za pet dana. Ovladavanjem ključnih strateških tačaka u Makedoniji i izbijanjem na Vardar, Bugarska je bila prinuđena da kapitulira. Za samo dve nedelje, iz rata je izbačena vojska od 700.000 ljudi, što je za Centralne sile predstavljalo težak udarac.
Nakon 45 dana borbi i 750 pređenih kilometara, srpska vojska je 1. novembra 1918. konačno oslobodila Beograd. Evropska štampa je nizala hvalospeve na račun srpske vojske i njene uloge u proboju Solunskog fronta.
Pohvale su stizale i sa „druge strane ograde“. Nemačka štampa odala je priznanje vojvodi Mišiću, podsetivši tamošnju javnost na njegovo rukovođenje ratnim operacijama tokom Kolubarske bitke.
U nizu priznanja, posebno se izdvajalo ono sa adrese Lojda DŽordža, britanskog predsednika vlade:
„Srbi, koje je predvodio jedan od najtalentovanijih vojskovođa ovog rata, feldmaršal Mišić, izveli su proboj fronta s neodoljivim junaštvom. Navala Srba na neprijatelja koji je bio ukopan u stenu iznad njih predstavlja jedan od najsjajnijih podviga ovoga rata...“
Foto: Vikipedija
Iako je 11. novembra zaključeno primirje, ostala su nerešena brojna teritorijalna pitanja između Srbije i njenih suseda. Trebalo je sprovesti sve ratne ciljeve, a da se pritom ne izazove nova oružana kriza. Dok su trajale diplomatske bitke za teritorijalno prestrojavanje Evrope, vojska je i dalje bila u najvišem stepenu borbene gotovosti, kako bi obezbedila oslobođene teritorije. Demobilizacija je stupila na snagu tek maja 1920. godine
Nova država - nove dužnosti
Nakon ratnih i diplomatskih napora, primarni ciljevi konačno su bili ostvareni. Oslobođeni su svi Srbi i Južni Sloveni i na razvalinama Austrougarske formirana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Cena je bila veoma visoka, među najvišima u Evropi. Srbija je u temelje svoje, i slobode drugih uzidala 30% populacije, pto je najveći demografski potres u njenoj dosadašnjoj istoriji. Dok je lečila rane, starom i obolelom Mišiću dodeljena je nova dužnost – načelnik Generalštaba novoformirane vojske.
Patnja u Vračarskom sanatorijumu i smrt
NJegovo zdravstveno stanje nastavilo je da se pogoršava i ubrzo je pao u bolničku postelju. Šanse za oporavak bile su minimalne, te se povukao sa funkcije načelnika GŠ.
Lečenje u Vračarskom sanatorijumu trajalo je 14 meseci. Za to vreme dobijao je pozdrave iz cele zemlje a čak je i regent Aleksandar organizovao defile ispred Sanatorijuma u vojvodinu čast.
Tog 20. januara 1921. godine prestalo je da kuca srce vojvode Živojina Mišića. Šest ratova na plećima ispostavilo je račun zdravlju višestruko odlikovanog vojskovođe.
Ta vest je potresla celokupnu srpsku javnost. Sahranjen je uz velike građanske i vojne počasti 22. januara uz prisustvo najvišeg vojnog i političkog kora, kao i brojnih ratnih veterana. Opelo je služio patrijarh srpski Dimitrije.
Foto: Vikipedija
Nakon toga nepregledni redovi naroda, prateći kovčeg sa Mišićevim posmrtnim ostacima, uputili su se od Saborne crkve ka Novom groblju gde je i sahranjen.
Od njegove smrti prošao je ceo vek. Točak istorije nije nimalo štedeo njegovu zemlju i narod. U vreme rata i u vreme mira, njegovo ime se u svim krajevima do kojih dopire srpski jezik izgovaralo kao sinonim za sve vrline koje krase srpskog vojnika – hrabrost, razboritost, pravičnost, solidarnost...
(KRAJ)
Prethodne tekstove iz serijala o vojvodi Živojinu Mišiću možete pročitati OVDE
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
