Život Bore Đorđevića uvek je bio zanimljiv jer je živeo ronkenrol, dosta nastupao, ženio se tri puta i kroz stihove pesama izražavao sve što mu je na duši. Kako kaže, rodni Čačak ga je oblikovao, a onda se u Beogradu nadogradio.
- Čačak me formirao, a Beograd je bio san. Čačak mi je stanje duha, mi se šalimo na jedan specifičan način, malo jedan surov humor. Škola i mama nisu uspele da me smire, ali me je poslednja supruga ukrotila. Mama je bila profesor srpskog i ruskog, ona je bila i glumica amater, pa sam puno čitao kao klinac. Čak sam progoreo jorgan jer sam lampu podvukao pod njega kako bih do kasno čitao. Tata je bio strog i bunio se na moje zanimanje, ali kasnije me je podržao kada je čuo da to ima smisla. Sluh sam od oboje nasledio, otac je voleo ozbiljnu muziku, prisetio se Bora detinjstva u emisiji “Dok anđeli spavaju” i otkrio da se u njegovoj glavi ništa nije promenilo od tada.
- Srećan sam što sam živeo u 80-im godinama gde su bile prave vrednosti. Posle su počele da se gube i srećan sam što sam pri kraju puta i što neću doživeti dekadenciju i propast koja vlada svetom. Ja živim kao da neću da umrem, nikada ne pričam o prolaznosti vremena. Smrti se ne treba plašiti i to je jedna od pesama na novom albumu. Nemam osećaj da sam mator, telo me izdaje, teže hodam pa sedam dok pevam, ali pevam. Ne pevam nogama, ali sam duhovno i dalje u pubertetu, kroz osmeh ističe.
Borina popularnost širom regiona uvek je brisala granice država, pa je tako i sada kada živi u Sloveniji.
- Imam jednog prijatelja u Sloveniji, držao je kafanu na granici sa Hrvatskom i mi smo se šalili tako što on digne tri prsta, ja dva pa ih sve zbunimo. Ali na to se treba nekada šaliti - objašnjava pevač koji više nema želju da bude akademik.
Pročitajte još
Foto: V. Danilov
Pravni fakultet je upisao, ali se sve završilo na nekoliko položenih ispita.
- Možda je i bolje što nisam postao glumac, iako je to bila moja prva ljubav. Prijavio sam se za audiciju “Isus Hrist superstar” i bio sam malo više od statiste. Zamalo nisam dobio i veću ulogu jer je Branko Kockica morao da ide u vojsku, ali me je eskivirao. Lečim komplekse i danas, pa otimam uloge i pišem za pozorište - duhovito kaže Đorđević u emisiji i otkriva:
- Za ljubav prema glumi kriv je Zoran Radmilović. On mi je čak dao glavnu ulogu u jednoj predstavi, najmlađeg carevića, i nije bilo loše. Krao sam zanat od Gage Nikolića i Preleta. Mi statisti smo sedeli u bifeu, pa kada dođu glumci ustupiš im mesto i kupuješ znanje slušajući njihove priče. Divno je bilo slušati ih, ali mnogih više nema.
Foto: Jutjub printskrin/Goli Život TV Hepi
Bora je otkrio i kako je nastala pesme “Pogledaj dom svoj anđele”, koja je obeležila njegovu karijeru.
- Reči su dolazile same. Nije to baš najpravilnija rima, ali tako je, kako je. Jako dugo je trajao proces, dugo sam je pisao da bih bio zadovoljan svakom reči. Na svakom mestu različito zvuči. Na jednom koncertu prišla mi je Francuskinja i rekla da nikada nije videla kako se ljudi isovremeno smeju i plaču. Rekao sam joj da to neće nigde ni videti niti razumeti taj narod - kaže Bora koji se prisetio situacije iz Beča kada se i sam rasplakao:
- U Beču sam bio depresivan, a onda sam pratio prijatelje na voz za Beograd. U istom vozu bio je hor pravoslavne crkve koji je spontano, kada me je ugledao, počeo da peva: „Pogledaj dom svoj anđele“. Stojim, gledam i plačem. Tada je prvi put voz u Beču kasnio jer su čekali da pesma stane.
O odnosu sa publikom, Đorđević je u pomenutoj emisiji emotivno pričao.
- Ne volim izraz publika, nekako mi je potcenjivački. Više govorim da su to ljudi koji nas vole, navijaju za nas i kada ti oni daju snagu, onda mi “pojedemo” binu. Bez obzira na to pred koliko ljudi pevamo, mi imamo isti odnos i ginemo na bini. Zato ljudi tetoviraju znak. Jedna devojka je istetovirala moju glupu facu - kroz osmeh kaže muzičar.
Bora sada sa trećom suprugom Dubravkom živi u Sloveniji, a njoj je posvetio i poslednji album i knjigu.
- Zajedno smo sedam godina, ona je i na omotu albuma - kaže kroz osmeh.
Još ne prihvatam da nema mog Miše
Smrt čuvenog basiste “Riblje čorbe” Miše Aleksića, s kojim je bio saradnik i prijatelj, ostavila je dubok trag na Boru.
Foto: V. Danilov
- Miša i ja smo se dogovorili da do kraja života budemo u rokenrolu, ali je on požurio. To je strašan gubitak. Često poželim da uzmem telefon da ga pozovem jer smo se uvek konsultovali oko svega. Bez njega je teško, nema ga čak ni da ogovaramo nekog - s tugom u očima kaže pevač.
Sin živi u prirodi, ćerka je nastavnica
Borina deca, koju je dobio u prvom braku, daleko su od očiju javnosti. Iz poštovanja prema njihovoj privatnosti muzičar retko priča o njima.
- Spremam se da sa kumom i sinom idem na partiju kartanja, red je da sin nauči nešto pametno od mene - kaže kroz osmeh pa dodaje:
- On živi kod LJiga u prirodi, koristi tehnologiju koliko mu je potrebno kao što treba svako da radi. Tehnologija služi tebi, a ne ti njoj. Ako je on srećan, i ja sam. Ćerka je nastavnica i imam unuka.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
